Širom sveta metropole cvetaju i rastu neverovatnom brzinom, dok mala seoska naselja propadaju i lagano izumiru. Kako bi sprečili da se neminovni kraj desi njihovom rodnom mestu – selu Fanzara blizu Valensije, grupa entuzijasta na čelu sa Havijerom Lopezom pozvala je ulične umetnike da čitavo mesto oslikaju - grafitima.
Ideja da se Fanzara pretvori u umetničku galeriju na otvorenom u početku je naišla na ogroman otpor domaćeg stanovništva. Stanovnici sela uglavnom su stariji ljudi kojima se već od reči “grafiti” diže kosa na glavi. Ipak, uz argument da zidovi lako mogu da se prekreče (ukoliko projekat ne ispadne kako je zamišljen), inicijatori ideje uspeli su da ubede nevoljno stanovništvo da da svoj pristanak.
Lopez je projekat nazvao “Nedovršeni muzej urbane umetnosti” što znači da svako ko želi da da svoj umetnički doprinos Fanzari biće dočekan širom raširenih ruku. Jedini uslov jeste da se i lokalno stanovništvo uključi u stvaralački proces.
Početak je bio skroman – grupa od 15 španskih uličnih umetnika pristala je da naslika murale u zamenu za smeštaj i hranu. Na iznenađenje svih prisutnih, lokalno stanovništvo bilo je oduševljeno rezultatima. Uskoro su ljudi od sedemdasetak godina vukli za rukav mlade grafiti majstore u pravcu zidova svojih porodičnih domova. Broj murala skočio je na preko 44 i i dalje raste.
Neočekivani uspeh muzeja na otvorenom privukao je u Fanzaru članove obližnjih univerziteta, ali i znatiželjne posmatrače iz čitave Španije i šire. Selo na rubu nestanka odjednom je ponovo oživelo, a projekat je postao toliko popularan da je ponestalo zidova za crtanje. Tako se rodila ideja o “nedovršenom muzeju” – murali su privremeni i onog trenutka kada dosade lokalnom stanovništvu, zamenjuje ih nova umetnička postavka.
Dobrovoljaca za projekat ne manjka – svaki umetnik želi da ostavi svoj pečat u Fanzari - prvom selu na svetu koje je postalo muzej grafita na otvorenom.
T.R.
