U srcu Toskane teško je očekivati restoran koji će spojiti japansku kuhinju, sirovu estetiku i gotovo urbani enterijer. Upravo zato je Umami u Kortoni toliko zanimljiv.
Nazvan po „petom ukusu“, restoran je osmislio arhitekta Emanuel Sveti, koji je pokušao da spoji dve naizgled udaljene priče: japansku tradiciju i karakterističan toskanski pejzaž. Rezultat je prostor koji ne pokušava da se uklopi u park, već sa njim ulazi u direktan dijalog.
Umami se nalazi u okviru Monumentalnog parka Giardini del Parterre, u objektu koji je gotovo šest decenija služio kao restoran. Nova intervencija nije izbrisala njegovu prošlost, već ju je reinterpretirala kroz savremeniji, gotovo metropolitanski karakter.
Zelenilo ulazi u enterijer
Jedna od prvih stvari koje privlače pažnju jesu vertikalne zelene površine koje povezuju enterijer sa okolnim parkom. Veliki prozori dodatno brišu granicu između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora, pa zelenilo izgleda kao da se prirodno nastavlja kroz restoran.
Paleta je namerno duboka i zemljana, sa dominantnim zelenim tonovima koji podsećaju na šumu i pejzaž Toskane. Uz njih se pojavljuju beton, smola, drvo, mesing i teksture koje prostor čine sirovim, ali ne i hladnim. Upravo u tom kontrastu leži njegov karakter: staro i novo, grubo i glatko, ruralno i urbano nalaze se u istom prostoru bez potrebe da jedno potisne drugo.
Restoran koji je napravljen za pogled
Prostor se prostire na oko 200 kvadrata, raspoređenih na dve etaže, sa približno 80 mesta za sedenje. Na gornjem nivou enterijer izlazi direktno na terasu, dok je prelaz naglašen portalom obloženim mesingom i zelenim zidom koji se pojavljuje sa obe strane. Zahvaljujući velikoj staklenoj konstrukciji iznad terase, gosti dobijaju pogled prema Val di Kijani, od Monte Amiate do jezera Trasimeno.
U takvom okruženju zalazak sunca praktično preuzima ulogu scenografije. I to je možda jedini element enterijera koji arhitekte nisu morale da projektuju.
Stepenište kao mali komad scenografije
Stepenište koje povezuje dve etaže bilo je usko i strmo, ali je renoviranjem dobilo potpuno novi karakter. Svetao zidni dekor i zategnuti, pozadinski osvetljeni plafon učinili su prolaz svetlijim, dok su dekorativni elementi uneli suptilnu referencu na japansku estetiku.
To je dobar primer kako i mali, pomalo nezgodan deo prostora može da postane jedan od njegovih najzanimljivijih detalja kada mu se promeni uloga.
Toskana sa japanskim akcentom
Umami je posebno zanimljiv zato što ne pokušava da napravi klasičan japanski restoran. Nema doslovnog kopiranja tradicionalnog enterijera. Umesto toga, japanska ideja o jednostavnosti, proporciji i ravnoteži provlači se kroz materijale, zelenilo, rasvetu i način na koji prostor komunicira sa pejzažom.
Upravo tu dolazi do izražaja koncept „New Tuscan Style“, koji tradicionalne materijale i lokalni karakter kombinuje sa savremenim linijama, tehnologijom i modernim detaljima. Rezultat je restoran koji istovremeno deluje ukorenjeno u Toskani i dovoljno hrabro da joj protivreči.
I možda je to njegova najveća vrednost. Umami ne pokušava da bude samo lep restoran sa pogledom. On koristi pogled, zelenilo, materijale i svetlost kao sastavni deo enterijera. A kada se japanska disciplina susretne sa toskanskom spontanošću, dobija se prostor koji je istovremeno miran, karakteran i pomalo neočekivan.
