Svi smo čuli za Zlatni Presek...
Ali, da li ste znali da Zlatni Presek takođe igra bitnu ulogu u onome što opažamo kao "dobar" enterijer?
Pre nego što počnemo, evo malo osveženja: Zlatni Presek je matematička sekvenca i javlja se kao proporcija rastućih oblika u prirodi. Zlatni presek znači idealnu proporciju, podelu pravca na dva dela, pri čemu se manji deo prema većem odnosi isto kao što se veći deo odnosi prema celoj dužini.
Ovaj odnos - 1 : 1,61, da budemo precizni - je pronađen na proporcijama ljudskog tela, kod formiranja muzičkih sekvenci i arhitektonskih formula koje datiraju iz doba antičkih Grka i Rimljana. Danas je opste prihvaćeno mišljenje da su grčki arhitekte primenjivali Zlatni presek kao najlepšu proporciju za najskladnije oblike arhitekture.
Iako ima različite aplikacije, većina ljudi veruje da upotreba ovog pokazatelja čini da stvari izgledaju ugodno drugima. Većina dizajnera enterijera su naučeni da ga koriste u svojim projektima, a trebalo bi i vi.
Pročitajte u nastavku da biste saznali zašto:
Vaš raspored nameštaja će biti uravnotežen
Svako ko je ikada doneo novi kauč u dom, zna koliko je teško napraviti dobar raspored. Prvo, vi ste sigurni da će sjajno izgledati na jednom mestu, ali kada ga stavite tu nešto nije sasvim u redu. Onda selite kauč po vašoj dnevnoj sobi nekoliko puta, da bi završili tamo odakle ste počeli!
Sledeći put, izbegavajte sve muke uzimajući razmere sobe u obzir unapred. Zadržite odnos 2 : 3 na umu kada uređujete prostor. Za početak, vizuelno podelite prostor na dva dela – veći, odnosno onaj koji zauzima dve trećine prostora, i manji. Kućni nameštaj definiše glavnu upotrebu u sobi, a računajte i sekundarne funkcije kao što su posebne oblasti za sedenje ili skladištenje.
Pavilan izbor boje
Po pravilu boje su zasnovane na odnosu 1 : 1.618. Za one koji nisu sigurni, 10-30-60 pravilo predstavlja dobro dizajniran prostor koji treba da se sastoji od tri boje. Prvo, dominantna boja, koja treba da pokrije oko 60% prostora i obično se koristi u oblastima kao što su zidovi i podovi. Ona bi trebalo da bude praćena sekundarnom bojom, koja zauzima 30% prostora i obično se koristi za nameštaj. Konačno, smeliji akcenat boja bi trebalo da iznosi 10%, a koristi se u obliku dekora.
Gde staviti umetničku sliku
Kada imate nameštaj i boje, vreme je da pređete na ono što je naizgled najjednostavniji element dizajna, ali često može da bude najveći izazov. Kako da dekorišete prostor i gde da visi vaša umetnička slika. Pre nego što ste stavili gomilu nepotrebnih rupa u zidovima, razmotrite pravilo trećine.
Nakon što ste izabrali zid na koji treba da se postavi vaše umetničko delo, trebalo bi da zamislite mrežu sa devet jednakih kvadrata. Izaberite centralni kvadrat kao žarište. Zatim, proverite da li se sekundarne tačke presecaju u svaki od četiri ugla. Mnoge zidne galerije dizajnirane su sa ovim aranžmanom na umu. Sve izgleda savršeno, jer možete da odaberete različite veličine i dubine umetničkih dela i stvorite zanimljive zidne galerije. Međutim, isti princip se takođe može primeniti na jednoj većoj slici.
Iako je važno da se uzme u obzir odnos kada dekorišete prostor nekada sve ne ispada perfektno. Imamo nekoliko predloga da vas kroz te situacije:
Mnogo primera dali smo za rad pod pretpostavkom da su sobe pravougaonog oblika. Možda ćete morati da podešavate mere kako bi odgovarale vašem prostoru. Ukrašavanje malog stana može da znači pronalaženje svog odnosa. Po pravilu, možete naći blizak odnos merenjem dužine sobe i deljenjem sa 1,5. Koristite taj broj kao meru kada kupujete tepihe i nameštaj koji ima kompatibilne razmere umesto širine same prostorije.
Zlatni presek treba da posluži kao vodič. Koristite ga kao vodič, ali verujte svojim instinktima i osećaju za stil. Ako imate kamin koji se nalazi direktno u centru vaše dnevne sobe, u svakom slučaju je on žarište vaše prostorije. Ako znate u svom srcu da je četvrta boja potrebna da bi dizajn u vašoj spavaćoj sobi bio zaista pop, samo napred!
Zapamtite da vi treba da uživate u svom životnom prostoru.
Kada razmislite, Zlatni Presek je zaista neverovatan. Ko bi pomislio da će naizgled nasumična konfiguracija pojavliti u spirali školjke ili u obliku naše galaksije?
