Nizak plafon nije kraj sveta - zapravo, uz malo igre svetla, boja i proporcija, može da postane tvoj najbolji saveznik.
Sve je u trikovima koji „varaju“ oko i stvaraju iluziju prozračnosti, visine i lakoće. Ne treba ti renoviranje, samo malo kreativnosti i dobar osećaj za prostor.
Počnite od svetla. Ništa ne otvara prostor kao meki, reflektujući tonovi – oni koji mirišu na proleće i jutarnji zrak. Zidovi u mlečno beloj, svetlosivoj ili puderastoj nijansi ponašaju se kao ogledala koja vraćaju svetlost nazad u prostor. Ako voliš tamne boje, pusti ih da žive samo na zidovima, dok plafon ostavi u svetlijem tonu tako će delovati kao da se povukao prema gore.
Kada je reč o nameštaju – zaboravi na masivne komade koji gutaju prostor. Što su niži, to bolje. Sofe sa niskim naslonima, komode koje „lebde“ tik iznad poda, i police koje ne dosežu plafon – sve to omogućava oku da diše i slobodno klizi kroz prostor.
Velika viseća lampa može da izgleda spektakularno na Pinterestu, ali u stanu sa niskim plafonom deluje kao da će ti se spustiti na glavu. Zato biraj minimalističku rasvetu koja prianjaja uz plafon ili zidne lampe koje bacaju svetlo prema gore. Ako ne možeš bez luster efekta – odaberi providan ili lagan model, koji „pluta“ u prostoru umesto da ga opterećuje.
Jedan od najčarobnijih trikova su vertikalne linije. One rade posao bolje od bilo koje optičke iluzije. Rese, pruge, tapete sa uzorkom koji „ide u vis“, drvene obloge ili vertikalni paneli – sve što vodi pogled naviše stvara osećaj većeg prostora.
Imaš li hrabrosti za malo boje? Pokušaj da poslednjih nekoliko centimetara zida ofarbaš u istu nijansu kao plafon. Ta optička „varka“ briše granicu između zida i plafona, a soba odjednom izgleda više, lakše i elegantnije.
Onda dolazimo do ogledala – ne samo kao modnog dodatka, već kao čiste arhitektonske magije. Postavljeno naspram prozora, ogledalo udvostručuje svetlost i vizuelno „podiže“ zidove. U ormarima zameni klasične frontove reflektujućim površinama i prostor će odmah delovati dublje i prostranije.
Ključ svega je svetlost – ne ona jaka, već meka, razlivena, koja se prelama o zidove i plafon, stvarajući osećaj širine. Umesto rasvete koja baca senke nadole, biraj spotove ili skrivene LED trake koje „guraju“ svetlost naviše.
I najvažnije – daj prostoru da diše. Ponekad je manje zaista više. Ne zatrpavaj zidove dekoracijama, pusti prazninu da igra svoju ulogu. Dovoljna su dva, tri upečatljiva detalja – možda sobna biljka sa širokim listovima, apstraktna slika koja „vodi pogled“ nagore i mekan tepih koji unosi toplinu pod noge.
Visina je stvar percepcije, ne arhitekture. Uz pravi balans boja, svetlosti i proporcija, i najniži plafon može da deluje kao krov prozračne, elegantne oaze u kojoj se diše lako i živi sa stilom.
