Ruralna zgrada podignuta iz pepela slavi skromnost kao stil života

Plodna zemlja i netaknuta priroda poslužile su kao osnova za stvaranje nekonvencionalnog doma koji u potpunosti podržava skroman način života svojih stanara...

U pitanju je jednostavan, skroman dom s kraja 19. veka koji pomalo liči na stražara zaduženog za okolno poljoprivredno zemljište. Na ovaj način, dom kao da se u svako doba dana i noći uverava da je sve pod kontrolom, te da je zaista moguće živeti samo na onim najosnovnijim (prirodnim) principima koje smo svi mi pomalo zaboravili.

Reč je o maloj zgradi bez higijenskih i sanitarnih resursa, koja se može “pohvaliti” lošim kvalitetom vazduha u zatvorenom prostoru, vlagom u svim delovima doma, kao i prilično sumnjivim bezbedonosnim uslovima. Zašto bi onda neko uopšte želeo da živi u kući koja je potpuno neprikladna za stanovanje?

Za početak, ovaj dom oslikava neraskidivu povezanost arhitekture i programa zgrade sa ruralnim kontekstom pa je u tom smislu idealan za naglašavanje istorijske i pejzažne vrednosti, kao i namere da se očuva ruralno nasleđe ovog dela Španije. Namera arhitekte je jasna: da ne dozvoli da zgrada umre, jer bi to na neki način značilo i da je deo istorije ovog kraja nestao zajedno s njom.

Unutrašnja intervencija se sastoji od konstruktivne konsolidacije krova koji je bio na ivici urušavanja usled izvijanja drvenih greda koje su ga nosile. Gvozdena podkonstrukcija je projektovana da ih podrži, dok je unutrašnjost kuće renovirana primenom materijala koji se kamufliraju u bezvremenskoj atmosferi i koegzistiraju sa onima koji su obnovljeni.

U kupatilu, hodniku i spavaćoj sobi, zidovi su delimično obloženi katalonskim pločicama tako da su na neki način zapravo postali svojevrsna vertikalna tapiserija koja pomogla stvaranju toplčijeg okruženja. Ritam ovih pločica se dalje menja po dolasku u kupatilo gde su manje dimenzije ovog materijala iskorišćene za oblaganje zida i lavaboa, a sve u cilju naglašavanja njihove funkcionalnosti.

Podovi od zemljanih pločica očišćeni su, obrađeni a zatim zaštićeni tankim slojem smole, dok je prirodni beli krečni malter poslužio za obradu zidova i doprineo stvaranju zdravijeg okruženja koje je omogućilo zidovima da “dišu” i na taj način spreče pojavu vlage.

Istočni deo kuće sadrži kupatilo, hodnik i spavaću sobu, dok zapadni deo zgrade obuhvata dnevni boravak i kuhinju. Ova razlika dodatno je naglašena dizajnom enterijera zasnovanim na stvaranju atmosfere u kojoj materijalnost, funkcionalnost i toplotna udobnost postaju prioritet.

Istovremeno, stiče se utisak da je reč o domu koji živi u nekoj drugoj dimenziji gde je vreme stalo. Takođe, celokupan projekat nas navodi da se zapitamo kakav je život ne samo ove skromne građevine, već i njenih stanara, to jest – koje su osnovne potrebe ljudi kada je reč o naseljavanju određenog prostora?

Povezane teme