Luis Van Valenghem je student bez iskustva u stolariji i kompjuterskim naukama, ali je uspešno potvrdio pravilo da je interesovanje početak svakog posla...
Pošto više voli desktop računare od laptopova, on je odlučio da započne svoj projekat prošlog leta. On se vodio mišlju da, ako je kao student potrošio toliko novca za kompjuterske komponente, može takođe da provede dosta vremena u kreiranju njegovog ličnog i personalizovanog kućišta koje nije nimalo jeftino. Celokupan projekat je mogao da traje i mnogo kraće, ali je zbog njegovog malog iskustva i posedovanja samo osnovnih alata - dleta, ubodne testere i šlajferica, morao dosta da istražuje i da se dobro pripremi kako bi ga uz malo više truda na kraju ipak završio.
Luis toplo preporučuje ovaj projekat svima koji su dovoljno entuzijastični i žele da uštede novac na kupovini preskupih kućišta za računare. "Morate biti uporni i obavezati se svom zadatku, dobro istražiti materiju, dok je posao sam po sebi monogo lakši nego što izgleda", izjavio je.
U nekoliko sledećih koraka je opisan postupak ovog projekta, isto kao i svi elementi koji su za njega potrebni. Ako se odlučite da se oprobate i kreirate svoje kućište, vaš dizajn će sigurno prilagođen vašim potrebama, tako da svaki postupak možete izmeniti, ili prilagoditi sebi.
1. Na samom početku projekta, holandski student, koji je radio nekoliko nedelja u stolarskoj radionici, je zamolio ljude da mu izrade prilagođeni ram veličine 420mm x 420mm, koji je dobio nakon nekoliko nedelja.
2. Kada je njegovo kućište stiglo, prvo što je morao da uradi jeste da skine ivice sa bočnih strana kako bi pleksiglas paneli lepo legli. Za ovaj postupak je koristio dleto i čekić uklonivši pritom komade neželjenog drveta 5mm dubine i 15mm visine, nakon čega je uglačao ivice električnom šlajfericom sa posebnim uskim valjkastim kamenom.
3. Sledeći korak je predstavljao ugradnju kulera. Prvi postupak nakon merenja i obeležavanja predstavlja bušenje par rupa da bi sečivo ubodne testere moglo da prođe i iseče željeni oblik. Kuleri stoje na mestu samo uz pomoć trenja.
Luis Van Valenghem je za svoje kućište koristio krupniju turpiju za drvo kojom je polako uklanjao slojeve u napravljenim rupama sve dok kuleri nisu ušli na svoje mesto dovoljno široko, ali opet prilično tesno, kako bi bez ikakvih problema ili neželjene frikcije mogli da stoje u svom mestu.
Isti metod je koristio i na svojim ventilatorima sa donje strane. Obim vaših rupa zavisiće od veličine kulera koja vam je potrebna i dovoljna za željene komponente.
4. Ugradnja kontrolora nije bila nimalo lak postupak. Ležišta su bila prevelika pa je morao da ih seče testerom i zatim tanji šmirglom granulata 200. RGB LED i kontroler brzine kulera su smešteni u telo.
5. Sledeći postupak je bio kupovina aluminijumske košuljice u lokalnoj radnji. Luis je koristio turpiju da fino smanji i zaobli ivice, kako bi se idealno uklopile sa ramom. Spoljni zid je takođe oblikovan turpijom.
6. Nakon ovoga, bilo je potrebno ugraditi napajanje. Luis je koristio malo napajanje, koje dolazi sa metalnim adapterom uz pomoć kog se lako uklapa u normalna PSU kućišta. Kako bi napajanje leglo u njegov prilagođeni dizajn, on je probušio dodatne rupe preko kojih ga je zakačio za zadnji deo kućišta.
7. Luis je preko interneta naručio crni pleksiglas koji meri 390x390x5mm, a tako je došao i do svog alumijumskog spoljnjeg zida, koji je morao da isturpija kako bi savršeno odgovaralo njegovom kućištu. Svoj lažni zid kućišta zakačio je malim zavrtnjima i šrafovima, kako bi u suštini bili neprimetni i kako ne bi ometali njegov dizajn.
8. Instalacija prekidača za uključivanje i isključivanje računara nije bila teška. U prednjem zidu svog kućišta je bušilicom napravio rupu, koju je potom doterao metalnom turpijom, kako bi imala pravu veličinu. I/o panel predstavlja zadnji deo vašeg računara u koji uključujete kablove svog monitora, štampača, napajanja, tastature, miša i svega drugog. Luis je svoj panel fiksirao tako što je prilagodio veličinu kućišta, pa on jednostavno idealno leži u svom mestu.
Prvobitno, Luis je hteo da napravi nogare od aluminijuma za svoje kućište, ali se potom odlučio za drvene delove, jer se svakako bolje uklapaju sa celokupnim dizajnom. Aluminijumski zid koji smo prethodno pominjali ovde dobija svoju pravu namenu – on skriva kablove i omogućava uredni izgled unutrašnjosti računara.
Kada na kraju pogledate završni rezultat, morate se složiti sa nama da ovo deluje kao rad nekog stručnjaka, a ne studenta koji je imao ograničeno iskustvo, alat i resurse. Vi svom kućištu možete dati izgled kakav god želite, samo zapamtite najvažnije – dobro izmerite sve elemente i pre sečenja, bušenja ili turpijanja proverite više puta kako će se komponente uklopiti jedna sa drugom. Ovaj Uradi sam projekat personalizaciju podiže na sasvim novi nivo!
N.Đ.
