Microwohnen predstavlja moderan raspored stambenih jedinica, koji uvećava prostornu percepciju kroz uzdužnu organizaciju...
Studio Sinestezia je osvojio prvo mesto na arhitektonskom konkursu koji je prošlog proleća održan u Berlinu, a njegova tema je bila mikrostanovanje u skromnih 27 m2. Sinestezia predstavlja beogradsko - pariski tim arhitekata koji je načinio pobednički koncept inspirisan starom fotografijom. Ovaj kolegijum stručnjaka sačinjavaju Ana Zatezalo Šenk - glavni arhitekta i osnivač studija, Jovana Miletić, Miloje Krunić, Aleksandar Ćopić i Sonja Elaković.
Prostrna proširenja su korišćena na fasadi i dalje prema ulaznom delu. Ograničena veličina Microwohnen stanova se vešto poigrava sa mnogobrojnim otvaranjima koja su nešto više od medijuma koji unosi spoljnu sredinu unutar privatnih površina, i pored toga oni radije postaju deo javnog scenarija iz njihovog okruženja.
Staklena kutija koja se blago spušta sa fasade, odstupajući i do 2,4 metra, postavljena je na čeličnu konstrukciju rama, frontalno zatvorena fiksiranim staklenim panelima i blago klizi na obe strane objekta. Na bokovima se prozori staklene kutije otvaraju, dozvoljavajući prostoru da postane otvorena terasa. Na delu u kome se nalazi ulaz, toalet jedinica i prostorija sa nameštajem su prozirni elementi, čisti, kako spolja, tako iznutra, pružajući izbrisan i olakšan dijalog koji je uspostavjen između svih stanovnika u zgradi. Deo kupatila u kome se nalazi sanitarni čvor je kreiran od peskiranog, neprozirnog, mlečno belog stakla.
Arhitekte su kreirale prostor koji se sa strane fasade otvara ka javnom prostoru, dok je na zadnjem delu građevine uz pomoć velikih rotirajućih vrata stvorena površina koja poziva na kolektivno učestvovanje svih stanara. Prostor u ovom enterijeru ostaje veoma dobro osvetljena praznina izdašnih dimenzija. Javna sfera Microwohnen stambenog kompleksa ujedno menja privatno okruženje smešteno do nje. Za Microwohnen se bez preterivanja može reći da je kuća bez privatnih površina i isto kao objekat Paintings, koju je kreirao Đioto Di Bondone, ne poseduje nikakva zatvaranja.
Ovaj projekat svojim korisnicima nudi veliku raznovrsnost, dok stanari sami mogu personalizovati svoj stan koliko god da je to moguće, dodajući time ličnost pruženom okvirnom prostoru, modifikujući ga po svojim ličnim potrebama, koje žele i imaju interes da se izlože javnoj sferi i otvore svoj koncept prema zajednici. Bez stida, kočnica, srećno i lokalno, uživajući u momentu, nevino i slobodno kao beba.
Struktura elemenata nameštaja je zamišljena kao komplet komada koji pružaju mnogobrojne mogućnosti za korisnikovu kreativnost. Servisni elementi i nameštaj su veoma zavidno odmaknuti od zidova za 90 i 60 centimetara. U ovim stanovima ne postoje fiksne pregrade koje dodiruju njihove elemente i dele jedinice. Sve pregrade koje se mogu naći sačinjavaju montažni delovi, koji opet pružaju najveći stepen fleksibilnosti.
Arhitekte su duboko razmatrale sve kombinacije Microwohnen kompleksa i došle do zaključaka da je najbolje iskoristiti sva moguća horizontalna spajanja, slaganja i kombinovanja koja kada se konačno ujedine na poslednjim spratovima postaju krov koji funkcioniše kao privatna bašta.
Foto: Sinestezia
N.Đ.
