Na prvi pogled, Villa Serenita na Palm Džumeiri izgleda kao savršeno isplanirana luksuzna vila u kojoj je svaki komad mermera, svaka lampa i svaka ručno oslikana površina pažljivo birana.
Ali upravo jedan detalj koji se dogodio slučajno pokazuje da najbolji enterijeri ponekad nastaju kada dizajn prestane da pokušava da kontroliše baš sve.
Ovu vilu je studio Eva Interiors preuredio za petočlanu porodicu koja vreme provodi između Ujedinjenih Arapskih Emirata i Velike Britanije. Cilj nije bio samo da kuća dobije novi izgled, već da konačno počne da funkcioniše onako kako porodica zaista živi.
Rezultat je enterijer u kojem se raskošni materijali, islamska umetnost, italijanski dizajn i porodična svakodnevica ne takmiče za pažnju. Naprotiv, sve deluje kao da je od početka bilo namenjeno upravo tom prostoru.
Kuća je prvo morala da se promeni iznutra
Pre renoviranja, vila stara oko 15 godina imala je klasičnu mediteransku organizaciju sa nizom odvojenih prostorija. Lepo na fotografijama, manje praktično kada u toj kući živi porodica koja želi da bude zajedno.
Kuhinja je bila izolovana od glavnih zona za život, pogledi kroz prostor bili su prekinuti, a pojedini delovi kuće jednostavno nisu odgovarali načinu na koji su vlasnici koristili dom.
Zato su arhitekte krenule od mnogo ozbiljnije intervencije od promene nameštaja. Neki otvori su zatvoreni, drugi su napravljeni, uklonjeni su zidovi i pregrade, a na pojedinim mestima čak su uklonjene i međuspratne ploče.
Najdramatičnija promena dogodila se u centralnom dnevnom boravku. Deo ploče između spratova je uklonjen i tako je nastao veliki prostor duple visine koji danas predstavlja srce vile.
Odjednom, dnevna soba više nije samo mesto za sedenje. Postala je centralna tačka iz koje se čitava kuća vizuelno povezuje.
Pogled se kreće između nivoa, prostor dobija gotovo hotelsku grandioznost, ali bez osećaja da je napravljen samo da bi impresionirao goste.
Kada mermer postane umetničko delo
Upravo ovde luksuz počinje da pokazuje svoju ozbiljniju stranu. Italijanski nameštaj kombinovan je sa egzotičnim vrstama drveta, staklom i oniksom, ali glavnu ulogu preuzima zid obložen kamenom Cipollino Verde. I nije izabran tek tako.
Za vilu su u Italiji tražene konkretne ploče čiji su tonovi i šare odgovarali zamišljenoj kompoziciji. Prirodne vene mermera toliko su izražene da površina gotovo izgleda kao apstraktna slika.
Umesto klasičnog simetričnog slaganja, mermer je dodatno naglašen geometrijskim detaljima od mesinga. Rezultat je pomalo između umetničke instalacije i arhitektonske scenografije.
A onda se pojavljuje još jedan važan element: zelena. Cipollino Verde kasnije se ponavlja i u toaletu, zeleni oniks postaje centralni detalj garderobera, Verde Alpi pojavljuje se u drugim delovima vile, dok je jedna vrata izvedena u sjajnom zelenom tikovom drvetu.
Zelena tako postaje svojevrsna nit koja povezuje različite prostorije. U enterijer unosi boju palmi, vegetacije i vode koja okružuje vilu, ali na mnogo raskošniji način.
Luksuz koji ima i duhovnu dimenziju
Jedan od najzanimljivijih delova vile nije prostor koji je namenjen pokazivanju, već onaj koji je namenjen miru. Porodici je bio potreban prostor za molitvu, ali i kućna kancelarija. Umesto da se napravi kompromisna prostorija koja će pomalo služiti svemu, dizajneri su osmislili dve povezane zone koje mogu da funkcionišu zajedno ili potpuno odvojeno.
Između njih nalaze se umetnički klizni paneli koji menjaju karakter prostora u zavisnosti od potrebe. Upravo tu se najbolje vidi filozofija cele kuće: luksuz nije samo u skupom materijalu, već u tome da prostor razume ljude koji u njemu žive.
Murano staklo, oniks i ručni rad bez zadrške
Villa Serenita definitivno nije enterijer koji se plaši raskoši. Tu su De Gournay tapete, Murano staklo, intarzija, kristal, antik ogledala, oniks i velike mermerne površine. Materijali su bogati, teksture izražene, a detalji napravljeni tako da ih primetite tek kada se malo duže zadržite u prostoru. Ipak, enterijer ne prelazi granicu između luksuza i prenatrpanosti. Trik je u tome što svaka prostorija ima svoje glavne zvezde. Negde je to kamen, negde zidna obloga, negde rasveta ili komad nameštaja. Ostali elementi samo im daju podršku. Zbog toga se raskoš ne otkriva odjednom. Što duže gledate, primećujete više.
Najlepša greška u celoj vili
A sada dolazimo do detalja koji možda najbolje objašnjava zašto ovaj enterijer ne deluje generički. Na jednoj površini planirano je nanošenje srebrnih listića sa motivima palmi. Međutim, tokom izrade motivi su greškom izostavljeni.
Površina je ostala izložena toploti karakterističnoj za Dubai i vremenom je dobila prirodan craquelure efekat, odnosno mrežastu ispucalu teksturu koja izgleda kao namerna patina.
Umesto da sve vrate na početak, dizajnerski tim je odlučio da ostavi grešku. Ispostavilo se da je upravo nesavršenost zanimljivija od prvobitnog plana.
To je možda i najbolja lekcija koju Villa Serenita ostavlja iza sebe: luksuzni enterijer ne mora da bude sterilno savršen. Ponekad je upravo mali, neplanirani trenutak ono što prostoru daje karakter koji ne može da se kupi ni najskupljim mermerom.
