Ova mala kuća nije dobila novo lice tako što je renoviranjem izbrisano sve što je postojalo pre nje. Naprotiv, projekat je nastavio priču koja je počela još kada se na ovom mestu nalazio jednostavan prizemni pomoćni objekat, a zatim je na njemu sagrađena skromna vikendica.
Vremenom je vikendica postala stalni dom, a svaka nova faza ostavila je svoj trag. Umesto da ih sakriju, arhitekte su odlučile da sačuvaju vidljive slojeve prošlosti i da postojećoj kući dodaju još jedan, savremeni.
Vlasnici, četvoročlana porodica i prijatelji autora projekta, želeli su dom koji bi bolje odgovarao njihovom današnjem načinu života. Postojeći prostor bio je premali, veza sa baštom slaba, a prostora za odlaganje bilo je premalo.
Rešenje je pronađeno u dogradnji novog volumena koji se jasno razlikuje od postojećeg dela kuće. Upravo to projekat čini zanimljivim: nova intervencija ne pokušava da imitira staru strukturu, već otvoreno pokazuje da pripada drugom vremenu.
Crvena dogradnja otvara kuću prema bašti
Dograđeni deo proširuje dnevni prostor prema vrtu i uspostavlja mnogo snažniju vezu između enterijera i spoljašnjosti. Veliki klizni otvor na zapadnoj strani povezuje dnevni prostor sa terasom od ariša, dok široke stepenice za sedenje praktično postaju njen produžetak.
Za zaštitu od sunca postavljena je sklopiva tekstilna tenda, dok je glavni ulaz takođe premešten u novu dogradnju.
Ova intervencija omogućila je da se reorganizuje i postojeći deo kuće: kupatilo je prošireno, kuhinja redizajnirana, a ugrađeni elementi za odlaganje rešili su jedan od dugogodišnjih problema postojećeg rasporeda.
Dogradnja, dakle, nije napravljena samo da bi kuća dobila više kvadrata. Njena uloga je da poboljša način na koji se prostor koristi.
Materijali su jednostavni, ali izraziti
Nova dogradnja ima drvenu konstrukciju i ventilisanu fasadu obloženu crvenim profilisanim limom. Materijal je jednostavan, izdržljiv i relativno ekonomičan, ali zahvaljujući intenzivnoj boji novi deo dobija veoma jasan identitet.
Unutrašnje površine dogradnje obložene su pločama od borove šperploče, dok su u postojećem delu kuće ugrađeni novi drveni prozori, podovi su završeni prirodnim linoleumom, a nameštaj je izrađen po meri od borove šperploče.
Kupatilo je završeno malterom na bazi cementa, dok je postojeći krov zamenjen novim pokrivačem od profilisanog lima. Kuća je dobila i toplotnu pumpu vazduh-voda, čime je unapređena energetska efikasnost objekta.
Posebno zanimljiv detalj je rotirajuća peć na drva, čiji se položaj može prilagoditi načinu korišćenja prostora. Nekada zaista nije potrebno mnogo da praktičan element postane i dobar deo enterijera.
Arhitekte su kuću i same gradile
Najzanimljiviji deo projekta možda se ipak ne vidi na prvi pogled.
Autori nisu samo projektovali dogradnju, već su je gradili zajedno sa vlasnicima. Od drvene konstrukcije i fasade do unutrašnjih obloga, značajan deo radova izveden je direktno na gradilištu.
Takav pristup posebno je koristan kod manjih i netipičnih projekata, gde arhitekte mogu direktno da kontrolišu detalje, način spajanja elemenata i obradu materijala. Iskustvo stečeno tokom gradnje zatim postaje deo njihove buduće projektantske prakse.
Jer neki detalji jednostavno ne mogu da se reše ispred računara. Ponekad morate da budete tamo, sa materijalom ispred sebe, da biste shvatili kako projekat zaista funkcioniše.
Kuća koja ne krije svoju prošlost
Najlepša stvar kod ove kuće jeste to što renoviranje nije pokušalo da je učini potpuno novom.
Postojeći deo ostaje prepoznatljiv, dok nova crvena dogradnja jasno označava savremenu intervenciju. Upravo taj kontrast daje kući karakter koji bi verovatno izgubila da je sve urađeno u istom stilu.
Ona danas nije savršeno ujednačena, i baš zato izgleda zanimljivo.
Ponekad je najbolja adaptacija ona koja ne briše ono što je kuća bila, već joj dozvoli da nastavi da raste.
