Arhitekta Kristof Kajzer je potpuno promenio svrhu silosa za žitarice koji datira još iz 50-ih godina prošlog veka, transformišući ga u udoban dom koji deli sa svojom ženom.
Ova nebična kuća se nalazi u Arizoni, i predstavlja zadivljujuć primer svega što je moguće učiniti sa nekonvencionalnim i predhodno nenastanjivim strukturama. Valoviti čelični silos je dovoljno visok kako bi stala dva sprata među njegove cilindrične zidove, pritom sadrži moderan dekor koji pomalo odskače od eksterijera koji krasi stil pedesetih godina.
Kako bi otpočeo proces redizajniranja, Kajzer je prvo morao da kupi silos za žito, preko interneta od jednog farmera iz Kanzasa, koji datira iz 1955. godine i više nije u upotrebi. Silos je potom transportovan u Arizonu u zadnjem delu pikap kamiona. Nakon njegovog prispeća su urađene ključne modifikacije koje su bile omogućene pri ponovnom sastavljanju konstrukcije, uključujući prilagođene prozore i vrata, deset centimetara sprej pene za izolaciju i boje koje su namenjene reflektovanju vrelog pustinjskog sunca.
Kada je kreirao enterijer silosa, Kajzer je iskoristio sve prednosti oblika zgrade. Ormari, brojači, čak i komadi nameštaja imaju zakrivljen oblik kako bi se lepo uklopili u ovaj mali prostor. Sve je vešto prilagođeno i namenski izgrađeno, kako bi se što bolje adaptiralo obliku prostora, sa izuzetkom dve Eames Wire fotelje. Za podne obloge iskoristio reciklirane daske od orahovog drveta u vrednosti od 350$, kako bi održao svoje dekorativne troškove na niskom nivou i izbegao prekomerno iscrpljivanje budžeta. Drvo i stepenište od crnog čeliika vode direktno iz dnevnog boravka prema udobnoj spavaćoj sobi u potkrovlju, koja poseduje operativan svetlarnik koji se nalazi u sklopu krova ove strukture u obliku kapsule. Ova specifikacija pruža građevini prozračan osećaj, čineći je zapravo mnogo većom od 32 m2, koliko njena konstrukcija pruža.
N.Đ.
