Kako urediti porodičnu kuću tako da dve generacije mogu da žive zajedno, a da svaka ipak ima svoj mir, privatnost i svakodnevnu rutinu?
Projekat Haus L1, koji potpisuje studio baukultur/ca, pokazuje da je odgovor u pametnoj arhitekturi i dobrom razumevanju potreba porodice.
U torontskom naselju The Beaches, postojeća kuća iz dvadesetih godina prošlog veka i dograđeni deo iz osamdesetih transformisani su u dva potpuno nezavisna doma. Ideja je bila da majka ostane na porodičnom imanju, dok njen sin sa mladom porodicom dobija zaseban prostor. Rezultat je kuća u kojoj su svi dovoljno blizu za zajedničke trenutke, ali niko ne mora da se odriče privatnosti.
Dve stambene celine, jedna arhitektonska priča
Jedan od najvećih izazova bio je sam oblik parcele. Nepravilno zemljište i nagib koji se spušta od ulice ka prostranoj bašti okrenutoj jugu arhitekte su pretvorile u prednost. Umesto da pokušaju da izravnaju teren, iskoristili su visinsku razliku kako bi stvorili donje etaže sa direktnim izlazom u dvorište.
Sa ulične strane zadržan je prepoznatljiv karakter stare kuće. Veliki krovni prozori omogućili su više dnevne svetlosti i korisnog prostora na spratu, bez promene siluete koja bi objektu dala izgled klasične dvospratnice. Nova bočna dogradnja povučena je od ulice, pa se dve stambene celine spolja doživljavaju kao jedna kuća, iako svaka ima svoj identitet.
Porodični dom koji se otvara prema bašti
Glavna kuća potpuno je ogoljena i savremeno preuređena. Podrum je delimično spušten, a nova dogradnja na zadnjoj strani objekta, sa dve etaže i podrumom, donela je dodatni životni prostor.
Posebna pažnja posvećena je povezivanju enterijera sa zelenilom. Dnevna soba izlazi prema zadnjoj bašti, kuhinja i trpezarija povezane su sa bočnom terasom, dok glavna spavaća soba pruža pogled na vrt. Čak i prostorija za rekreaciju u donjoj etaži ima direktan izlaz u dvorište.
Veliki prozori i prošireni krovni otvori unose obilje prirodne svetlosti, a zrelo zelenilo postaje gotovo ravnopravan deo enterijera.
Majčin dom sa pogledom na vrt i prilagođenim detaljima
Druga stambena celina nalazi se u obnovljenom bočnom delu kuće i osmišljena je kao potpuno samostalan dom. Dnevni boravak i trpezarija okrenuti su ka bašti, dok se dve spavaće sobe i pristupačno kupatilo nalaze na donjem nivou, sa direktnim izlazom na teren.
Arhitekte su mislile i na dugoročnu udobnost. Šira vrata, pragovi svedeni na minimum i tuš prilagođen lakšem pristupu olakšavaju svakodnevno korišćenje prostora. Stepenište je, pritom, projektovano tako da se u budućnosti može ugraditi i platforma za kretanje uz stepenice.
Zanimljiv detalj je i nepravilan oblik osnove. Zidovi koji nisu postavljeni pod pravim uglom prate granice parcele i daju otvorenom dnevnom prostoru pomalo neočekivanu geometriju.
Blizina bez odricanja od privatnosti
Najvažnija ideja projekta nije bila samo da se naprave dva stana, već da se pronađe prava mera između zajedništva i samostalnosti. Svaka porodica ima zaseban ulaz, kuhinju i unutrašnji prostor, dok su spoljašnje površine zajedničke. Terase i dvorišta omogućavaju druženje, ali su prozori i glavne prostorije pažljivo postavljeni kako bi se izbegli direktni pogledi između dve stambene celine.
Tako porodica može da deli isto imanje, a da pritom zadrži sopstveni ritam života.
Svedeni materijali i bolja energetska efikasnost
Spoljašnjost kombinuje beli i crni malter sa lokalnim kedrovim drvetom u antracitnoj nijansi. U enterijeru dominiraju beli zidovi i plafoni, podovi od višeslojnog belog hrasta i topli drveni elementi, uz crne detalje koji povezuju različite delove kuće.
Pored estetske transformacije, renoviranje je donelo i značajna poboljšanja energetske efikasnosti. Ugrađeni su prozori i vrata sa troslojnim staklom, unapređena je termoizolacija, a svaka stambena jedinica dobila je sopstveni sistem ventilacije sa povratom toplote. Grejanje i hlađenje obezbeđuju toplotne pumpe, uz gasne peći kao dodatnu podršku. U enterijeru su korišćene i boje sa niskim sadržajem isparljivih organskih jedinjenja.
Haus L1 pokazuje da porodični dom ne mora da bude vezan za jedan način života. Uz pažljivo planiranje, postojeća kuća može da se prilagodi novim generacijama, različitim potrebama i promenama koje donosi vreme. A možda je upravo to najveći luksuz: imati porodicu blizu, a ipak dovoljno prostora da svako živi po svom.
