Kratak posao renoviranja malog doma u Barseloni se susreće sa kompleksnim problemima, koji kao svoja rešenja dobijaju intervencije blagih proširenja, usput zahtevajući potpuni redizajn prostorija, kao i kompletne njegove strukture, pruživši divnu priliku da se ponovo oblikuje Juno’s House, projekat čiji je idejni tvorac studio Nook Architects, kompletiran prošle godine.
Predivni španski dom koji meri 130m2, sada predstavlja odvažnu i sirovu mešavinu elemenata u veoma komunikativnim postavkama. Nestalan i komplikovan razvojni projekat sadrži uzajamnu saradnju između prostora i materijala, pružajući svojim stanarima kompletnu pažnju.
“Naši klijenti su kupili grubo izgrađenu kuću sa namerom da u njoj načine skromna obnavljanja - renoviraju kuhinju, otvore je ka dnevnoj sobi, dodaju novo kupatilo i dodaju njenoj celini potpuno svež izgled.”
“Međutim, kada su radovi otpočeli, primetili smo da je kvalitet konstrukcije kuće veoma loš i da svaki njen nivo poseduje pojedine sanacije koje su izvođene sa materijalima slabijeg kvaliteta. Ploča prvog sprata se zamalo nije obrušila na nas u prizemlju, nakon čega smo morali da pronađemo adekvatno rešenje i analiziramo celokupnu situaciju. Jednostavno obnavljanje se pretvorilo u obimnu intervenciju koja je uticala na stukturu i raspored unutar objekta.”
Nakon ovih teških i nepredviđenih okolnosti, novi predlog se bazirao na istraživanju i iskorišćavanju novih mogućnosti. Ovo više nije bio konvencionalni dvospratni dom, već projekat koji je ponovo ispisan na praznom parčetu papira.
Mladi švedsko/ španski par sa detetom je imao nordijsku viziju o tome kako bi njihova kuća trebala da izgleda – otvoreno, veoma svetlo i funkcionalno. Za razliku od drugih porodica, oni nisu imali potrebu da izoluju spavaću sobu od ostatka prostora, osim što su to želeli da učine sa dva kupatila. Oni su želeli da ojačaju vizuelnu vezu između svakog ambijenta i prepoznaju njihovu upotrebu bez preterano kompromitujuće raznolikosti.
“Ovo nas je dovelo do rada u sekcijama od samog početka. Umesto da delimo prostor između dva jednostavna nivoa, mi smo postavili lake stepenice unakrsno sa glavnom dužinom zemljišta i dislocirali odeljak, izmestivši ploče i time generišući međuspratove koji dozvoljavaju svetlosti da preplavi celu kuću sve do njenog zadnjeg dela. Ovo nam je takođe dozvolilo da smestimo spavaću sobu na pola puta do gornjeg sprata, u centralnoj poziciji koja omogućava majčin nadzor nad glavnom sobom i studijom.”
Ulaz je smešten na zadnjem delu eksterijera, dostupan je preko dugačkog i uskog prolaza, tako da je celokupan nivo orijentisan prema jednoj fasadi koja se nalazi na zadnjoj strani dvorišta, glavnog izvora svetlosti i prostora koji dozvoljava osnovnoj životnoj površini da bude otvorena prema spoljnoj sredini, magleći njenu vidljivu granicu sa enterijerom. Dva sprata iznad, na nivou studija, fasada se blago povlači kako bi olakšala ulazak dnevnog svetla i formirala ograđenu terasu na kojoj njeni stanari mogu da uživaju. Dva svetlarnika su otvorena na krovu, dozvoljavajući sunčevim zracima da kroz stepenište miluju donje volumene.
“Na ovoj kući smo želeli da reflektujemo skromnost njenih elemenata, jureći istovremeno za postizanjem najvišeg komfora, bez ikakve potrebe za pomoćnim materijalima koji bi služili kao dodatne obloge. Podne ploče ostaju gole, samo prefarbane, dok je nivo na kome su stepenice pričvšćene, finiširan izloženim štukoom i drvenim panelima, prvobitno namenjenim za poklopce, koji se ponašaju kao stepenici koji vode na mezazin, i ostavljeni su u svojim originalnim završnicama. Tragovi originalne kuće su još uvek jedino vidljivi na zidu od cigle, koji se nalazi na zadnjem delu imanja, gde su tragovi starog eksterijernog stepeništa ostavljeni kao svedočanstvo njene prošlosti.”
Juno’s House sintetiše evoluciju veoma kompleksnog i nestalnog projekta. Nepredviđene okolnosti postaju prilika za razvoj kuće, potpuno prilagođene životnom stilu mladog bračnog para i njihove ćerkice.
N.Đ.
