Nakon što je bila napuštena i nenaseljena preko 50 godina, stara seoska kuća je konačno spašena i ponovo pretvorena u udoban porodični dom.
Projekat je izvršen u Asturijusu u Španiji, i za njegovo prošlogodišnje kompletiranje je bio zadužen studio PYO arquitectos. Sedište ove arhitektonske kompanije se nalazi u Madridu i njena dva osnivača rade kao tim još od njenog osnivanja 2002. godine, od kada su osvojili brojne nagrade i plakete. Firma je 2013. takođe lansirala i OPYO sekciju koja se isključivo fokusira na dizajn nameštaja.
Kuća se sada zove Casa TMOLO i u svome sklopu poseduje dve strukture, glavnu kuću i prateći objekat, obe strukture su bele boje i potpuno renovirane. Kompletna restauracija se fokusirala na adaptiranje te dve konstrukcije savremenim potrebana klijenata. Obe građevine su bile ozbiljno oštećene i u veoma lošem stanju, urasle u vegetaciju i postojala je potreba za neposrednim popravkama.
Odvojena stabilna struktura je predstavljala zgradu od drveta i kamena u jako lošem stanju. Većina njenih zidova je morala biti zamenjena. Sličan opis se takođe može prilagoditi i glavnoj kući. Njena fasada je morala da bude rekonstruisana i za to su arhitekte odllučile da koriste beli beton i lokalno kamenje.
Delovi fasade, koji su originalno bili izrađeni od kamena i cigle, su zamenjeni monolitnim zidovima od betona koji oponašaju teksture drveta, održavajući rustičan i topao izgled celom svojom površinom. Nova noseća konstrukcija je napravljena za glavnu kuću i njena uloga je da ojača stare kamene zidove kao i da obezbedi izolovanost celoj strukturi.
Kuća počiva na strmoj planinskoj padini sa predivnim pogledom na dolinu. Dok njen položaj nudi spektakularnu panoramu, ovo takođe znači da postoji dva metra razlike u nivou između severne i južne fasade.
Kako bi izašli na kraj sa ovim problemima arhitekte su izabrale da naprave teturavi aranžman prostora na prizemnom nivou. Ovo im je omogućilo da kreiraju seriju spojenih zona postavljenih na različitim visinama. Tim nije koristio ni jedan konvencionalni deo ovih prostora. Potporni zidovi su zamenjeni metalnim stubovima.
Velika dnevna soba se prostire na tri nivoa i kreirana je zajedno sa celokupnom dužinom zgrade. Poseduje prozore sa dubokim oknima i velikim drvenim krilima, koja su dizajnirana na način koji oponaša velika vrata ambara. Celokupan prostor enterijera je organizovan oko četiri strukture dijamantskog oblika koje se pružaju vertikalno kroz kuću.
Metalno stepenište sa policama za knjige, zajedno sa potpornim zidom, nudi prolaz ka ostatku prostora. Prvi sprat kuće u sebe uklapa dve prostrane spavaće sobe. Glavna spavaća soba se otvara ka terasi u ćošku i nudi bogat pogled. Između dve spavaće zone se nalazi prostor koji je duplo orijentisan i pruža zadivljujući pogled na dolinu.
U slučaju odvojene konstrukcije koja je nekada bila štala, visoka potkrovlja su pretvorna u spavaće sobe. Ovo je omogućilo arhitektama da transformišu njen prizemni nivo u veliki centralni dnevni boravak, koji je u mogućnosti da služi kao multifunkcionalna zona.
Kombinacija belog betona, čeličnih greda, vodootpornog drveta i lokalnog kamena je korišćena u sklopu transformacije ovih objekata. Ona je ponudila kući i njenom produžetku električan izgled, koji je nešto između između rustičnog i modernog, i daje joj mnogo karaktera.
N.Đ.
