Ovaj dom je dokaz da arhitektura može pobediti sve izazove prirode

Ova predivna kuća na obali mora je dokaz da se arhitektura ponekad mora (i može!) suočiti i sa najvećim prirodnim izazovima, i u njima pobediti...

Jednostavnog izgleda, i još jednostavnijeg imena (kuća na pesku), ova građevina smeštena je na severoistoku Brazila i ima fantastičan pogled na Atlantski okean. Uronjena u tropsku šumu koja vodi do raskošne plaže, kuća je svoj funkcionalni deo svela na minimum i odrekla se zatvorenih prostora poput hodnika i predsoblja.

Drugim rečima, zatvoren deo sveden je samo na osnovne životne prostore koji su dalje zgusnuti u pet zasebnih delova – takozvanih “kapsula života” od kojih je svaka posvećena jednoj funkciji. Tako se izdvajaju kuhinja, trpezarija, dnevna soba, glavna spavaća soba i još jedna manja gostinjska soba.

Sve ove kapsule oslanjaju se na izduženi pravougaoni drveni deo koji je blago izdignut iznad zemlje, dok je cela struktura prekrivena rustikalnom eukaliptusovom pergolom oslonjenom na 14 okvira od lameliranog drveta.

photo: Fernando Guerra

Strogost i logiku modernističke strukture ovih okvira krši jedan važan detalj, pa tako dvanaest pravougaonih otvora na krošnjama prekida niz od nekoliko stabala koja su obuhvaćena drvenim delom. Na taj način se postiže jači prodor direktne sunčeve svetlosti u prostore a istovremeno smanjuje jaz izmežu arhitekture i prirode.

Ova svojevrsna drvena paluba je zapravo vezivno tkivo kuće i omogućava kretanje unutar prostora. Svuda u prostorijama imanja prisutan je osećaj uronjenosti u jednu specifičnu atmosferu u kojoj senke i lišća kao da cepaju sunčeve zrake, stvarajući tako konstantnu i poetičnu kišu senki tokom dana. Kuća je uronjena u zelenu traku, ili je bolje reći da je samo imanje na neki sebi svojstven način postalo ta ista zelena traka?

Bazen, koji je odvojen od glavne konstrukcije i smešten blizu plaže, postao je deo kuće. Njegov obod je definisan zakrivljenim linijama koje podsećaju na prirodne oblike, dok je unutrašnjost obeležena paralelnim linijama dva suprotstavljena prizemna stepeništa koja se kreću ka centru bazena čineći u njegovom jezgru gotovo pravougaonu površinu.

Izvor: archdaily