Smeštena na raskrsnici, ova kuća u obliku lepeze sastavljena je od niza međusobno povezanih životnih prostora.
Svojim specifičnim dizajnom ova zgrada podseća na niz dobro povezanih vila zajedno naslaganih na višeslojnoj lokaciji. Na ovaj arhitekte su naglasile dve jedinstvene zone kuće – prednji i zadnji ugao. Kao što i sami možete primetiti, u pitanju je dobro zaštićen dom koji svoj izgled, ali i privatnost pre svega duguje prirodnim materijalima.
Osim što se radi o životnom prostoru koji je morao da se izbori sa izazovnim terenom trouglastog oblika, ovaj dom je za cilj imao i razbijanje konvencionalne jedinstvene mase - nalik onoj koja se viđa kod izgradnje bungalova. Da budemo precizniji, kuća je sastavljena od međusobno povezanih manjih stambenih jedinica koje su dalje raspoređene po imanju specifičnog oblika.
Sa ograničenim prirodnim tlom, arhitektonska strategija je bila repliciranje prirodnog prizemnog prostora kroz podizanje dodatne pejzažne površine na dva sprata i potkrovlje. Kao takva, svaka odvojena jedinica kuće može se doživeti kao mala vila koja se prostire na svakom spratu.
Dodatni prostor se sastoji od dugačkog bazena, velikog dvorišta i manjih baštenskih zona koje su smeštene na spratovima. Zanimljivo je pomenuti upravo te “nebeske bašte” i žardinjere koje kao da okružuju kuću i formiraju horizontalnu traku koja pomaže da se masa kuće “razbije” ali i bolje definiše.
Ova traka, iako je u stanju da adekvatno podeli masu, takođe je u stanju da vizuelno poveže kuću kroz bujnu floru i faunu, dok gusto drveće u dvorištu pomaže kao dodatna mera za zaštitu privatnosti i filtriranje buke. Na ovaj način, zahvaljujući svom karakterističnom dizajnu i dobro podeljenim zonama, kuća postaje pravo malo čudo arhitekture smešteno na raskrsnici puteva.
