Krovovi zgrada pretvaraju se iz usijanih limova u najlepše egzotične oaze...
Oni su puni zelenila i najlepšeg rastinja. Na njima raste trava, niču bazeni, jezerca i staze za šetnju. Pored toga što su luksuzni i ekološki, leti, kad proključa beton, rashlađuju i ulepšavaju grad.
To što Hobiti iz serijala Gospodar prstenova žive u kućama koje pokriva trava jasno govori ne samo o tome koliko je veza prirode i čoveka epska fantastika već, istovremeno, preteča i najava najsavremenijih arhitektonskih stilova koji nalažu –ozelenjavanje krovova. Ravan krov više nije smutno mesto za ventilacione otvore, već pravi vrt, stanište za ptice, prostor za povrtnjak i zelena oaza, usred betona i grada, koji tako postaje zdravije i čistije mesto za život.
Zeleni krovovi grada mog
Jedna od najprodavanijih i najpopularnijih knjiga u Njujorku ovih dana jeste upravo knjiga o tajnom životu njujorških krovova. Fotograf Aleks Meklen, poznat po svojim fotografijama iz vazduha (pošto je ovekovečio ruralnu Ameriku i najlepše plantaže), zebeližio je prirodu glavnog grada sveta. Knjiga Up on the Roof – New York’s Hidden Skyline Spaces nudi fotografije više od 200 najimpresivnijih krovova, koje pokazuju šta se dešava iznad glava Njujorčana, iznad bučnih ulica grada koji nikad ne spava. Prave organske farme, vrtovi i bašte, bazeni, drvoredi, poput onih ispred slavnih evropskih dvoraca, skriveni su na vrhovima zgrada i govore o tome da je, kako je ocenio Newyork Times, ovaj grad prepoznao važnost zelenih krovova. “Zeleni krovovi biće pluća prenaseljenih gradova”, piše u predgovoru knjige, koja bi trebalo da postane obavezna inspiracija i vodič kako živeti u velikom višemilionskom gradu.
Podatak da trećinu svih gradskih površina čine upravo krovovi zgrada pokazuje koliko je važno da krovne površine od sivih i crnih betonskih konstrukcija, koje leti podižu temperaturu i za šest stepeni, postanu zelene, intimne, sveže oaze. I nije samo Njujork poznat po svojim olistalim terasama. U Čikagu je ozelenjavanje krovova čak zakonska obaveza, kao i u Nemačkoj i Japanu, gde je novogradnja nezamisliva bez zemlje na krovu.
Zasadi krov
Postoje dva tipa krovnih vrtova: ekstenzivni (zeleni krov) i intenzivni (krovni vrt). Zeleni krov podrazumeva tanak sloj zemljišta i otporne biljke koje ne zahtevaju komplikovano održavanje. Krov je pokriven samo travom, mahovinom i niskim rastinjem od pet do 25 cm, a dubina zemlje je od pet do 10 cm. Domar ili neki vredan stanar ili stanarka, s vremena na vreme, nadgleda travu i bašticu, koja uglavnom sama sebe održava.
Za razliku od te baštice, krovni vrt je prava urbana džungla, budući da na njemu rastu žbunje, drveće i biljke od 50 cm do četiri metra, u zemlji dubokoj oko 50 cm. U takvoj zgradi, bez obzira na to da li je poslovna ili stambena, mora da postoji baštovan. Krovni vrt jednog omladinskog centra u Čikagu prava je mala farma, gde deca i učenici gaje kupus, suncokret, zelenu salatu, šargarepu i jagode, a onda ih koriste za ishranu.
Ovakvi krovovi i vrtovi ne samo da predstavljaju odmorište od dnevne haotične gradske svakodnevice već su pravi primer zelene arhitekture održivog razvoja. Najvažnija uloga im je rashlađivanje grada. Gradonačelnik Čikaga Ričard Delej, na primer, odlučio je da gradska uprava finansijski pomogne investitorima koji grade zgrade sa krovnim zelenim površinama. Prema njihovoj računici, kada bi 65 odsto zgrada imalo takve krovove, leti bi temperatura bila niža i za 10 stepeni. Na taj način troši se manje energije za rashladne urađaje, a kišnica koja se skuplja u slojevima zemlje i posebnim kanalima za drenažu ne opterećuje kanalizaciju, već ponovo biva iskorišćena u danima suše. Ozelenjavanje krovova kao gradsku strategiju za smanjenje izduvnih gasova do 2030. godine predložio je i gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg. Biljke i trava ne samo što čuvaju krovnu konstrukciju od snega, kiša i jakih sunčevih zraka već podižu nivo čistog vazduha, a pauza za kafu na krovu zgrade ili pravi mali vrt sa bazenom u centru centra potvrđuju da se može i mora živeti zeleno i u gradu.
Stan u centru okružen šumom
U Milanu je počela izgradnja takozvane prve vertikalne šume, prema projektu arhitekte Stefana Boerija. Izgradnja će koštati oko šest miliona evra, a u ogromnoj stepenastoj građevini biće smešteni i luksuzni stanovi. Svaki stan ima balkon, konstruisan tako da može da primo oko 900 malih stabala i drugih biljaka, što čini da čitava fasada dovršene zgrade izgleda kao impresivna šuma. Prema planovima, biljke u ovoj kuli treba da zauzimaju prostor od oko 10.000 kvadratnih metara. Ko još ne bi voleo da živi u šumi, a istovremeno i u gradu!
Izvor: GRAZIA
