Postoji onaj trenutak usred leta kada shvatite da sunce više ne greje – ono testira izdržljivost svega oko vas.
Otvorite suncobran na terasi i primetite da je tkanina već izbledela. Uhvatite plastičnu štipaljku, a ona se raspadne pod prstima kao keks. Uđete u automobil koji je satima stajao na suncu i imate osećaj da ste upravo otvorili vrata rerne.
Leto, naročito ono kakvo poznajemo na Balkanu, nije baš godišnji odmor za materijale. UV zračenje, visoke temperature, nagle promene između vrelih dana i svežijih noći, kao i morska so, zajedno predstavljaju ozbiljan test za nameštaj, tekstil, plastiku i završne obrade.
Dobra vest je da propadanje materijala nije baš nasumično. Neki su jednostavno mnogo bolje pripremljeni za leto od drugih.
Kod tekstila i plastike prvi znak problema najčešće je – boja. UV zraci postepeno razgrađuju strukturu materijala, proces poznat kao fotooksidacija. Pigmenti počinju da blede, a tek kasnije sam materijal gubi čvrstinu. Zato nije svaki materijal za spoljašnju upotrebu zaista dobar izbor za terasu ili balkon.
Akrilna vlakna obojena tokom same proizvodnje mnogo bolje zadržavaju boju jer se pigment nalazi unutar vlakna, a ne samo na njegovoj površini. Poliester sa UV stabilizatorima takođe može veoma dobro da podnese izlaganje suncu. Sa druge strane, jeftiniji polipropilen i najlon mnogo brže pokazuju posledice dugotrajnog izlaganja UV zracima.
Postoji i jednostavan test koji možete napraviti bez ikakvog alata: ako staru tkaninu možete lako pocepati prstima, problem više nije samo u njenoj boji. Materijal je već izgubio deo svoje strukturalne čvrstine.
A onda je tu automobil – svojevrsna pokretna letnja pećnica.
Kada zatvoren automobil satima stoji na suncu, temperatura u kabini može postati ekstremno visoka, dok pojedine tamne površine mogu biti još toplije. Zato automobil nije mesto za stvari koje su osetljive na temperaturu.
Telefon, odnosno njegova litijumska baterija, na visokim temperaturama brže stari. Kozmetiku i proizvode koji sadrže aktivne sastojke takođe nije pametno ostavljati u zagrejanoj kabini, dok lekove treba čuvati prema uslovima navedenim na pakovanju.
Najjednostavnije pravilo glasi: ako nešto sadrži bateriju, aktivnu supstancu ili je posebno osetljivo na toplotu, ne ostavljajte ga satima u automobilu na suncu.
Kada je reč o materijalima koji se nalaze napolju, drvo, metal i kamen uglavnom su mnogo otporniji, ali ni oni nisu potpuno imuni.
Kod drveta sunce vremenom razgrađuje lignin na površini, zbog čega prirodno drvo dobija karakterističnu sivkastu nijansu. To ne znači nužno da je drvo oštećeno do mere koja ugrožava njegovu funkciju – često je reč upravo o promeni površinskog izgleda. Ulja i odgovarajući zaštitni premazi mogu pomoći da se očuvaju i boja i tekstura.
Aluminijum i nerđajući čelik uglavnom dobro podnose letnje uslove. Problem se češće javlja kod farbanog metala. Ako zaštitni sloj počne da puca ili se ljušti, vlaga može dospeti do metala ispod njega i pokrenuti koroziju.
Kamen i beton takođe nisu potpuno ravnodušni prema vremenskim uslovima. Stalne promene temperature – vreli dani i znatno hladnije noći – mogu vremenom doprineti nastanku sitnih pukotina, naročito ako već postoje slabosti u materijalu ili fugama.
Zato nekoliko jednostavnih stvari može napraviti veliku razliku. Svetlije površine apsorbuju manje toplote, kvalitetna zaštita produžava vek materijala, a redovno čišćenje uklanja so, prašinu i druge naslage koje dodatno mogu ubrzati propadanje.
Ako nešto treba zapamtiti, onda je to da sunce ne uništava materijale preko noći – ono ubrzava njihovo starenje.
Za nekoliko meseci izlaganja na terasi može postati očigledno ono što bi se u zatvorenom prostoru pojavilo tek nakon nekoliko godina. Zato pri kupovini baštenskog nameštaja, jastuka, suncobrana ili podnih obloga nije dovoljno pitati koliko koštaju i kako izgledaju kada su novi.
Mnogo važnije pitanje je: kako će izgledati posle dva leta?
Jer kvalitet materijala ne vidi se u salonu. Najbolje se vidi onda kada mu drugo leto pokaže šta zaista može.
