Da li su ovi privatni mehurići zapravo koncept futurističkih vrtova & bašti?

Pitanje koje nam se prosto nameće dok gledamo sve ove fotografije glasi: da li je ovo neminovna budućnost naših bašti i vrtova?

Iako je reč o projektu efemerne arhitekture, njegov cilj je (rekli bismo) mnogo trajniji i postojaniji. Bar je nas naterao na razmišljanje – koliko je pandemija koju živimo već pune dve godine uticala na kvalitet našeg života? Da li smo postali usamljeniji i da li smo počeli da živimo u mehurićima koje smo sami projektovali? Koliko smo uplašeni pred saznanjem da su ta naša privremena skloništa zapravo isto toliko ranjiva kao i mi sami, te da se jednim potezom mogu raspršiti baš kao običan mehurić od sapunice?

Neko bi se mogao zapitati – šta je onda sa prirodom? Da li je ona zapravo onaj drugi tas vage koji nam kaže kako su neke stvari ipak stvorene da traju i prkose kako vremenu tako i svim životnim okolnostima? Priroda je domaćin, ona je zaštitnik, utočište i kontemplacija. A naš balon je poziv za boravak u njoj, naš privatni univerzum i ujedno naš prozor u svet. Hoćemo li onda dozvoliti da svako od nas u budućnosti izgradi svoj mali svet unutar neke cvetne oaze, ili ćemo ipak odlučiti da kolektivno iskoristimo već postojeću vegetaciju?

Sva ova pitanja zahtevaju duboko promišljanje ali jedno je sigurno – kakav god odgovor bio, poštovanje prirode mora biti apsolutni prioritet. Bilo da se radi o običnoj livadi, polju cveća ili nekom posebno dizajniranom vrtu, osnovni cilj mora biti stvaranje okruženja koje će oponašati one osnovne, vanvremenske zakone i to tako da bude potpuno uronjeno u prirodu.

Izvor: archdaily

photo: André Nazareth

Povezane teme