Ako hoće da preživi ali i da poživi, čovek mora da se vrati prirodi...
Ona nas štiti i čuva i vraća na put kada zastranimo. Njoj se obraćamo kada sve potone i kada nema izlaza. Priroda u nas uliva sreću i ne postoji ništa na svetu što može izazvati veće oduševljenje i zanos od nje.
Većina se sigurno slaže sa ovom teorijom ali dogodi se nešto čudno kada se nađemo pred rafom sa koga treba da izaberemo kozmetiku, prirodnu ili industrijsku. Probudi se neki đavo u nama i počne da nas nagovara da uzmemo popularnu, industrijsku kozmetiku, koja će učiniti čudo za nas i naše lice, i mi- popustimo.
Poverujemo u čudo hemije,a odbacimo čudo prirode.
Uzmemo industrijsku kozmetiku, i već na putu kući bude nam krivo što nismo uzeli onu prirodnu. Sad đavo opet krene da govori "greška, u izboru, ne industrijsku, uzmi prirodnu ". Za desetak dana dosta nam je svega i već mislimo, nema veze, sledeći put ću uzeti onu prirodnu.
Kad dođe taj sledeći put, krenemo da nabavimo novu kozmetiku, potpuno uvereni šta hoćemo, dok se iznenada ne pojavi stari đavolasti znanac koji aktivira staru dilemu: kojoj se kozmetici prikloniti.
I tako isti scenario, nemoćni da prekinemo ovu igru u kojoj lakovernost uvek gubi, opet se odlučimo za nešto što ima jaku reklamu i zvučne razloge u korist naše mladosti. Prođe koja godinica, možda i više, mi primetimo opuštenu kožu, dublje bore, i setimo se prirodne kozmetike.
Ne, ne treba reći - kasno. Nikad nije kasno - za nju.
Postoje moćni opipljivi razlozi, koji idu u prilog prirodnoj kozmetici.
Prvi razlog, kad uzmete, recimo, kremu od smilja, osetite na svojoj koži miris celog polja. Taj miris polja privlači ljude kao što cvet privlači pčele. I uvek je tu neko ko će vas pitati, na šta tako lepo mirišete? Miris, dakle, to je prvi.
Taj zanosni miris onda prizove u našoj glavi sliku koju smo nekada negde registrovali i vidimo polje smilja u koje je sunce zaplelo svoje zrake, žuto, veličanstveno jedinstveno. Dok uživamo u toj divnoj slici, koža je već upila kremu i postala meka, meka - kao duša. Dodir, dakle, to je drugi razlog.
Treći je razlog blistavost kože. I koža tamna kao zemlja, posle prirodne kozmetike, dobije neki sjaj koji "vlasniku" napravi oreol. Žena sa njom jednostavno blista i pleni.
Nijedna druga krema na svetu ne ostavi lice tako blistavo, zdravo i jedro kao prirodna kozmetika.
Prirodnu kozmetiku drži visoko na pijadestalu jedna lepa misao. To je misao da je sve nastalo nekako pošteno i čestito. I taj znoj ljudi koji su biljku brali, uglavnom po najvećem suncu, mahom ručno, i trud onih koji su je sušili, i trud onih koji su iz nje ekstrahovali sve njene vredne sastojke, ne unoseći u dušu biljke ništa veštačko. I taj napor proizvodjača da sve bude prirodno, i kutija i, bočica, i etiketa. Sve, baš sve vezano za tu kremu nastalo je velikim trudom ljudi.
Uz to, sve što je uzeto od prirode može u prirodu i da se vrati bez ikakve štete - bilo kome učinjene.
A na kraju, energija biljke uneta u prirodnu kozmetiku ima kolektivnu energiju staru hiljadama godina.
Od kada je sveta i veka čovek je tragao za zdravljem i lepotom. Nema razloga da ne verujemo da je i pećinska žena htela da bude lepa muškarcu koga je htela da zadrži, kao što je to htela Egipćanka, Rimljanka, Slovenka, Tatarka. Bez sumnje su isprobavale svaku biljku dok nisu našle pravu.
Nema razloga da ne verujemo da su sve one prenosile to tajno znanje koje je živelo, kao neko biće, kroz vekove. I nema razloga da ne verujemo da je u toj neverovatnoj potrazi i sprezi sa biljakama - nastala vekovima gomilana energija koju ćemo upravo, iz prirodne kozmetke - staviti na kožu.
Dijana Dimitrovska
Novinar Novosti i autor nekoliko knjiga
