Približava nam se najveći hrišćanski praznik

Što nam je Uskrs bliži svi se radujemo dekorisanju trpeze farbanju i tucanju jaja...

Pripremanje svečanog ručka predstavalja još jedan od prelepih običaja koje ćemo ispratiti u tim prazničnim satima provedenim sa najmilijima. Pored toga što ovaj najveći hrišćanski praznik obožavamo zbog njegovog tradicionalnog obeležavanja, tucanja jajima i savršene trpeze koja je okružena porodicom i prijateljima, ovaj praznik se vezuje za još mnogo interesantnih običaja koji su malo kome poznati u današnje vreme.

Vaskrs obeležava dan kada se Isus Hrist vratio među žive nakon raspeća i predstavlja jedan od dva najradosnija dana u hrišćanskoj religiji. Uskrs proslavlja pobedu na smrću i progonom koji su Rimljani činili nad monoteističnim vernicima i protkan je prelepim predanjima, tradicijom i mistikom.

U Srbiji običaji nalažu da se na Uskrs ustaje rano, ali nikako ne leže pre ponoći, u slučaju da se ode na počinak pre nego što na satu otkuca ponoć, veruje se da bi ta osoba bila nenaspavana i da nikako ne bi bila sklona poslu sve do sledećeg Uskrsa.

photo: shutterstock

Prvo jaje se uvek boji u crveno i zove se Čuvarkuća, a za njega se veruje da ima posebne karakteristike i moć da čuva ukućane donoseći sreću i blagostanje domaćinstvu. Ovo jaje se nekada zakopavalo u dvorištu ili polju, jer se verovalo da štiti useve, ali prilikom rukovanja čuvarkućom ljudi su bili veoma oprezni jer bi bilo kakva greška donosi lošu sreću tokom cele godine.

Ujutru su tradicionalno svi ukućani umivali vodom u kojoj su tokom noći bili potopljena uskršnja jaja zajedno sa biljkama  bosiljak, zdravac i dren. Najmlađima su se crveno ofarbanim jajima trljali obrazi kako bi ostala rumena i zdrava tokom čitave godine.

Prvo pričešće se u izvornoj srpskoj tradiciji ne održava u crkvi već u prirodi, prilikom čega bi trebalo pojesti pupoljak leste ili glogov list, nakon čega se porodično odlazi u crkvu na liturgiju i ispovedanje.

N.Đ.

photo: shutterstock

Povezane teme