Valentino Gareri predstavio je javnosti svoj predlog za održivu, modularnu školu od drveta namenjenu svetu u vremenu nakon pandemije Covid 19.
Projekat sugeriše novi model obrazovne zdrade pri čemu se spoljašnji i unutrašnji prostori spajaju, stvarajući zdravu i dobro provetrenu sredinu. Šta više kako je pandemija podstakla ljude na preseljenje u manje gusta područja, škola je ujedno i prostorno povećana.
Kombinujući nekoliko obrazovnih nivoa (vrtić, osnovnu i srednju školu) kao i druge rekreativne funkcije (urbani trg, kafić i biblioteku), ovakva jedna škola može postati važna građevinska referenca za brojne društvene zajednice. Uzimajući u obzir ove aspekte, predloženi dizajn pruža modularnu strukturu koja može da primi sve obrazovne strukture nižeg ranga i obezbedi deci obrazovanje u zdravom okruženju.
Svi potrebni prostori u školi su uklopljeni u dva prstena, pri čemu je omogućeno stvaranje dva dvorišta i dodatnog krova na kom može da se boravi. Učionice su organizovane u krug i međusobno su povezane sa dvorištem i spoljnim pejzažem. Svaki modul od oko 55m2 izrađen je od drveta i odgovara prostoru za 20-25 učenika.
Zgrada je zapravo zamišljena kao kućica na drvetu, raspoređena na više nivoa, sa kombinovanim unutrašnjim i spoljašnjim prostorima, koji omogućavaju veliku fleksibilnost i mogućnost za brojne obrazovne aktivnosti. Glavna ideja je stvaranje škole koja je povezana sa prirodnom na najvišem niou, pri čemu je ta konekcija vidljiva i opipljiva. Naizmenične ploče i paneli za zastakljivanje koji čine suštinu fasade omogućavaju ovakvu povezanost. Kružni obod je taj koji školi obezbeđuje blokiranje direktne svetlosti pomeranjem panela po potrebi.
Zgrada takođe sadrži sisteme poput kolektora kišnice, fotonaponskih panela i vetroturbine, smeštene na krovu gde su vidljive đacima, pri čemu održivost postaje sastavi deo obrazovanja dece.
Ž.J.
Izvor: Designboom
