Da li ste za ples? Ovaj jedinstveni kafić u istorijskom muzeju poziva vas da uživate u životu!

Jedinstven kafić u istorijskom muzeju poziva na odmor, druženje ali i improvizovani tango

Piazza in a room, Mapoli Coffee u Šangajskom istorijskom muzeju, otvoren je ovog februara na prvom spratu Zapadne zgrade muzeja.

Šangaj ima dugu istoriju kafića. U eseju Eileen Chang „Dvostruki glasovi“ objavljenom u časopisu Tiandi 1945. godine, ona je počela tako što je rekla da bi, kada bi izašla sa svojim prijateljima, šta god da su radili, uvek završili u kafiću. U to vreme, kafići u Šangaju bili su zajednički prostori u gradu, služili su piće i grickalice, ali su mogli biti i plesne sale, sale za sastanke, biblioteke, informativni centri i svakodnevna društvena mesta.

Plan ovog jedinstvenog kafea je oblikovan kao drška noža. Zavod za kulturnu baštinu zatražio je očuvanje fasade. Pored toga, zapadna zgrada je nekadašnja štala hale za konjske trke, tako da su svi prozori na fasadi visoki i zahtevaju mat staklo, što uzrokuje nedostatak unutrašnjeg osvetljenja i spoljašnjeg pogleda. Unutrašnjim prostorom je zapravo teško upravljati jer se u centru nalazi i ogromna kolona.

Dizajnerski studio koji je radio na ovom projektu odlučio je da stvori veselo zajedničko mesto, šangajski kafić, kombinovanjem različitih građevinskih komponenti u apstraktni kvadrat ugrađen u unutrašnjost prvog sprata Zapadne zgrade. Centralni stub je prenamenjen u spomenik sa bazenom želja, oko njega su stepenice, kolonada, bina sa kaminom, staklena kutija kao balkon. Može biti cveća, kafe, malo vina, ljubavi, tračeva, kućnih ljubimaca, stand-up komedije i improvizovanog tanga.

Predvorje kafića je, slobodno možemo reći, dvosmislen prostor, trem koji odjekuje kolonadom unutrašnjeg trga. Odatle se direktno silazi u deo gde je postavljen šank, dok servisni prostor zauzima glavnu oblast. Prolaz je pretvoren u izložbeni i ležerni prostor za sedenje. Na jednoj strani vrata nalazi se čekaonica od zelene ručno rađene cigle i mala galerija u saradnji sa Istorijskim muzejom Šangaja, gde ćete biti iznenađeni kada vidite kafu za poneti kako se deli iz skrivenog okvira.

Na kraju muzeja su klizna vrata od nerđajućeg čelika sa belom kolonadom iza njih. Pod kolonade je podignut u nivo sa muzejom, tako da bi se visoki prozori uklapali u razmeru čoveka. Od kolonade, stepenice vode ljude do belog trga. Gledajući unazad sa trga, crni bar je udobno smešten u beloj kolonadi, gde ljudi mogli da sednu da se odmore i piju dok gledaju komediju na trgu. A kolonada duž spoljnog zida ispunjena je niskim sofama - nalik onim koje se mogu sresti u istanbulskim nargila kafeima.

Pod ulazne galerije je u sredini obložen pločicama koje su pronađene prilikom obnove. Simbol potkovice u znak sećanja na štalu može se videti i na lukovima kolonade u crnoj traci. Visoke obloge, emajlirane podne pločice, parket i zelene ručno rađene pločice u crnom muzeju oblikuju Šangaj koji je istovremeno stvaran i nestvaran, ili bolje reći - dramatizovan vitražnim plafonom inspirisanim višnjama koje se nalaze u blizini.

Glavni šank je obložen crnim drvetom, ulazna galerija belim kamenom, a ostatak poda je izrađen od belog kamenog parketa sa specifičnim detaljima u vidu mreže. Kameni uglovi, uključujući niše, su kontinuirano raspoređeni - na ulazu se vidi prizemna niša sa svećama, dok druga predstavlja ulaz u pećinu i obuhvata zeleni deo obogaćen crnom trakom i belim spomenikom.

Grad u kojem Mapoli Coffee može da prikaže naizmenično danonoćni način života je određeni snimak Šangaja u režiji kreativnog arhitektonskog studija Wutopia Lab.

Povezane teme