Najveći svetski sajam keramike, opreme za kupatila i kupatilskog nameštaja CERSAIE, održan je od 25. do 29. septembra u Bolonji.
Na ovom sajmu videli smo nove trendove i povratak starim i prepoznatljivim linijama? Nekolicina proizvođača se opredelila da svojim proizvodima udahne dah prošlih vremena. Pretpostavljam da je povratak u prošlost inspirisan nekim simpatičnim emocijama i da su proizvođači keramike i nameštaja za kupatilo želeli da nas na momenat vrate u neka lepša i bezbrižnija vremena.
Poseta Sajmu kao na „Exitu“
Sajam se prostire na 156 000 m2, sa više od 1000 izlagača iz 32 zemlje. Posećenost sajma je velika što potvrđuje podatak o gotovo 100 000 posetilaca iz 131 zemlje i više od 500 akreditovanih novinara, među kojima je i redakcija časopisa „Podovi“. Primera radi, novosadski festival „Exit“ za sva četiri dana poseti oko 150.000 ljudi. Mi koji dolazimo sa ovih prostora obično smo navikli da ceo sajam obiđemo za jedan dan. U ovom slučaju nemoguće je obići čitav sajam i za pet dana koliko traje ova manifestacija, pa je od velikog značaja da se dobro organizujete i da napravite plan. Retki su oni koji su došli bez cilja. Društvo su mi pravili kolege novinari iz Hrvatske i moram priznati da sam se veoma prijatno osećao i kući vratio bogatiji za nekoliko poznanstava.
Odelo,cipele i hostese koje imaju odgovore na sva pitanja
Na sajmu je veoma bitan i kodeks oblačenja, pa tako nećete naći ni jednog menadžera da ne nosi elegantno odelo i cipele, a da ne govorim o hostesama koje osim što imaju ulogu da vizuelno privuku posetioce na štand, govore bar dva jezika pored italijanskog i upoznate su sa proizvodima i programom kompanije. Prošle godine sam se pitao zašto na sajmu nisam video lepotice kao sa bilo kojeg beogradskog sajma, a onda sam shvatio da hostese za Bolonjskog sajma ipak znaju da govore, za razliku od naših koje jedino umeju koristiti trepavice. Naravno, besmisleno je upoređivati sajmove iz Evrope sa našim jer su to ipak dva različita sveta i mentaliteta. Ipak, smatram da bismo mnoge stvari sa velikih svetskih sajmova mogli primeniti i kod nas. Sajam treba da bude sajam, a ne vašar. Kupovna moć kod nas još uvek nije tolika da ljudi traže visokokvalitetnu robu ili su retki oni koji za pločicu mogu izdvojiti više od 50 eura po kvadratu, a da ne govorim o kreativnosti prilikom odabira. U Italiji preovlađuju boje i širina, dok smo mi još uvek konzervativni i strah nas je da eksperimentišemo.
„U kupatilo sam stavio kineske pločice“
Prilikom razgovora sa brojnim menadžerima došlo se do zaključka da ne postoji improvizacija i da je konkurencija velika, i to velika samo u Italiji a da ne spominjemo špansku keramiku, i naravno nezaobilazne kineze koji polako uzimaju prevlast na pojedinim tržištima, jer nude jeftinu keramiku sumnjivog kvaliteta.To najbolje znaju majstori koji ugrađuju pločice sa ovog tržišta. Njih uklopiti je nemoguća misija. Mada, kako vam zvuči rečenica “U kupatilo sam stavio kineske pločice“? Meni baš loše. Ipak ne smemo ignorisati činjenicu da kinezi sa malim troškovima proizvodnje polako uzimaju deo tržišta, ali su ih italijani na Sajmu u Bolonji ćušnuli sa strane i postavili im takve uslove da su samo retki mogli da ih ispune.
Šmek, šou i hedonizam
Ipak, duh Italije će verovatno još dugo dominirati, jer oni su majstori svog zanata i znaju da naprave šou, znaju da stvore prijateljski šmek na svom štandu i učine da se potencijalni kupac oseća zaista prijatno. Ipak, meni je bilo najprijatnije na štandu jedinog hrvatskog izlagača, „Keramike Modus“, koja polako osvaja i srpsko tržište.
Autor teksta: Predrag Rađen
Izvor: ČASOPIS PODOVI
