Prilikom projektovanja savremenih restorana i kafića, naročita pažnja posvećuje se kuhinjskom dizajnu, pogotovo ukoliko je kuhinja vidljiva iz drugih delova prostorije.
Da je kuhinju moguće opremiti istovremeno minimalistički i funkcionalno pokazuje projekat Australijanca Meta Vudsa inspirisan prirodom. Jednostavan, ali vizuelno privlačan kuhinjski dizajn Vuds je osmislio za prvi restoran koji je u Sidneju otvorio kineski lanac kafića “The Dessert Kitchen”. Inače, ovaj kafić je poznat po zdravim dezertima koji sadrže minimalne količine šećera i masti.
Polazeći od hrane koja će biti servirana na novoj lokaciji, Vuds je odlučio da zanemari tipična dizajnerska rešenja karakteristična za franšizne restorane brze hrane. Umesto toga fokusirao se na prirodne materijale uz pomoć kojih je stvorio “umirujuću oazu” – mesto za opuštanje i maksimalno uživanje uz zdrav obrok. Pritom, Vuds se sve vreme trudio da kombinuje održivost i razumne budžetske zahteve, kao i da iskoristi postojeće karakteristike prostora što je više bilo moguće.
Ključnu ulogu u dekoraciji kuhinjskog enterijera igra drvo. Reciklirani komadi tasmanijskog hrasta kombinovani su sa drugom endemskom vrstom drveta – australijskim eukaliptusom. Drvo je iskorišćeno za izradu klupa, stolova i stolica, ali i za oblikovanje krana koji visi nad barom. Kran ne samo što privlači poglede i pažnju gostiju restorana, već i sadrži prostor za skladištenje i zvučnu izolaciju koja smanjuje buku.
Nameštaj je kontrastiran sa pozadinom od belih cigli, koje se na nekim mestima protežu čitavom dužinom zida, dok na drugim prekrivaju samo donju polovinu. Na višim delovima zida, cigle su aranžirane u rešetku sa rupama između njih, dok su na pojedinim delovima u cigle ugrađeni polukrugovi, koji služe kao zakrivljena gnezda za zidna svetla. Završni detalj čine jastuci za klupe boje bele kafe, bledo ružičaste činijice za šećer i bele metalne nogare stolica.
Pored recikliranog drveta, u opremanju prostora korišćeni su i zdrava farba i energetski efikasno LED osvetljenje. Sav materijal procenjen je na osnovu energetskog sadržaja, odnosno toga koliko je njegova proizvodnja negativno uticala na životnu sredinu.
T.R.
Foto: dezeen.com
