Neobičan tunel svetlosti na jedinstven način spaja umetnost i prirodu (čekam odobrenje)

Na prilazu tunelu podignuta je mala drvena 'koliba' koja služi kao kafić, suvenirnica (sa domaćim zanatima) u prizemlju. Unutar kosog krova od kedrovine na gornjem nivou nalazi se banja sa toplim izvorima. Kružni otvor - "Periskop" - u plafonu se otvara prema krovu. Okružena ogledalima koja odražavaju prirodu okolnog mesta, suptilna intervencija pruža posetiocima priliku da uživaju u prirodnom pejzažu na otvorenom, dok se opuštaju u toplini drvene unutrašnjosti.

Ulazu u tunel je vraćen stari sjaj i vodi do novouređenog prolaza. Prvobitno osvetljen prirodnim putem, opremljen je nizom svetala različitih boja koje definišu svaki vidikovac duž tunela. Uhvaćeni kao „Izraz” prostora, njihova živost, u kombinaciji sa misterioznom muzikom, postavlja suptilan, ali dinamičan ambijent koji izaziva izvesnu radoznalost nepoznatog kod onih koji lutaju.

Prvo renoviranje vidikovca je „Nevidljivi mehur“. Kao da sleće iz drugog sveta, struktura nalik kapsuli nežno odražava siluetu samog tunela, istovremeno odražavajući njegovu okolinu. Funkcionišući kao toalet, zid koji je okrenut ka klisuri je providan. Ovaj spoljašnji prozor je prekriven metalnim filmom koji omogućava samo jednosmerni pogled iznutra prema spolja, igrajući se pojmom javnog i privatnog. Ovaj deo postavke dovodi u pitanje kako ljudi reaguju kada misle da niko ne gleda i predstavlja idealan kutak za kontemplaciju.

'Kapi rose' su sledeće zone razbacane duž krivine drugog vidikovca. U pitanju je serija reflektujućih otvora koji su poput prozora neizvesnosti. Dok projektuju stvarnost odražavajući prirodno okruženje, takođe izgledaju nadrealno, poput molekula vode, okačeni su sa plafona i zidova, zamrznuti u vremenu. Dok se gleda u ova konveksna ogledala, osvetljena vatrenim, crvenim svetlom, oni doživljavaju alternativnu vezu sa prirodom – onu koja je istovremeno misteriozna i topla.

Kulminacija restauracije izražena je u obliku „Svetle pećine“. Polupolirani nerđajući čelik obrušava tunel, uvlačeći u zatvoreni prostor izrazite formacije stena, bujno zelenilo i tirkiznu vodu dragocenog terena. Plitka lokva vode nežno talasa uz povetarac. Zauzvrat, slike klisure koje se reflektuju iz pećine bacaju se na vodu – beskonačna iluzija prirode. Suština „Svetle pećine” unosi i lakoću i mir u nekada mračni tunel, izazivajući osećaj večne samoće.

MAD-ov „Tunnel svetlosti” je umetnička transformacija koja pokazuje kako umetnost i priroda mogu da se udruže da bi oživele zajednicu. Svaka od instalacija formira poetski prostor u kome posetioci mogu da prevaziđu ulogu posmatrača i postanu aktivni učesnik – omogućavajući pojedincima da se smeste u prirodu na neočekivane načine.