Muzej umetnosti Qintai već na prvi pogled osvaja svojim jedinstvenim izgledom koji je u potpunom skladu sa talasastim prirodnim terenom...
Sa jedne strane, tačnije u pravcu okolnog jezera, muzej je iskoristio talasastu formu kako bi se prilagodio svom prirodnom okruženju. Sa druge strane, i to one koja je okrenuta ka gradskom putu, zgrada koristi vertikalnu fasadu kako bi podržala urbanitet arhitekture.
Najspecifičniji element građevine svakako predstavlja valoviti krov sa apstraktnom stepenastom terasom, odnosno takozvanim “krovnim stazama” koje su u potpunosti otvorene za javnost.
Istovremeno, staze predstavljaju i direktnu vezu sa izlazima iz muzejskih izložbenih prostora, prostora za javno obrazovanje, umetničkih radnji, kafića i drugih javnih prostora. Drugim rečima, sve ove zone zajedno formiraju okvir javnog prostora koji je u potpunosti nezavisan od izložbenih prostora muzeja.
Glavni ulaz u muzej kao i kreativni kulturni prostori nalaze se na strani gde i zakrivljena fasada koja stvara osećaj zatvorenosti, dok glavna sala, zajedno sa talasastim krovom, stvara jedinstven prostor za izložbe. Zidovi istovremeno služe i kao konstrukcija za talasasti krov ali i kao površine za izlaganje.
Izložbenim prostorima za savremenu umetnost, modernu umetnost, klasičnu umetnost, kao i za specijalne izložbe, može se pristupiti nezavisno ili uzastopno povezivati, uz veliku funkcionalnu fleksibilnost.
Ne možemo a da na primetimo da kineska arhitektura sa svakom novom zgradom postavlja i neke nove standarde koji akcenat stavljaju na spajanje naizgled nespojivih detalja. U ovom slučaju to je valoviti krov i ogroman podzemni prostor koji će maksimalno biti iskorišćen za prezentaciju svih umetničkih dela.
