Modularni domovi s vertikalnim baštama

Arhitektonski studio Precht razvio je koncept za modularno stanovanje gde bi stanovnici proizvodili vlastitu hranu u vertikalnim baštama.

Arhitekte su razvile Farmhouse kao način da ponovo povežu ljude koji žive u gradovima sa poljoprivredom i pomognu im da žive na održiviji način.

Precht je dizajnirao Farmhouse jer populacije širom sveta sve više postaju stanovnici gradova koji su izgubili kontakt sa načinom proizvodnje hrane, dok transport hrane ima sve štetniji uticaj na životnu sredinu.

Konceptualni modularni sistem omogućio bi ljudima da uzgajaju hranu u stambenim blokovima da bi jeli ili  je podelili sa svojom lokalnom zajednicom.

"Mislim da smo izgubili fizičku i mentalnu vezu s prirodom i ovaj projekat bi mogao biti katalizator za ponovno povezivanje sa životnim ciklusom našeg okruženja", rekao je Kris Preht.

Prefabrikovani moduli kućišta A-okvira napravljeni od ukrštenih panela laminiranog drveta(CLT) bi bili složeni kako bi se omogućio fleksibilan stambeni prostor. CLT je održiviji od drugih jeftinih građevinskih materijala, kao što je beton, jer se ugrađuje u ugljenik koji apsorbuje drveće koje je uzgajano da ga proizvodi.

Svaki od zidova modula bi bio izrađen od tri sloja. Unutrašnji sloj, koji je okrenut ka unutrašnjem enterijeru, držao bi struju i cevi sa završnim površinama. Sloj strukture i izolacije bi formirao srednji sloj, a na spoljašnjem sloju bi držali sve elemente u vrtu i dovod vode.

Različiti moduli imali bi različite tipove eksternih sistema, kao što su hidroponski uređaji za uzgoj bez tla, sistemi za upravljanje otpadom ili solarni paneli koji bi koristili održivu električnu energiju. Korisnici iz jedne porodice bi mogli da izgrade svoje domove koristeći onoliko modula koliko žele, ili  se viši stambeni blokovi mogu formirati raspoređivanjem A-okvira u složene duplekse. Svaki dupleks bi imao otvoreni dnevni i kuhinjski prostor u prizemlju, sa spavaćim sobama u obliku šatora na gornjim spratovima.

Na spoljašnjim rubovima kule rezidencije mogu imati balkone. Uzgoj vrtova bi bio uređen tako da bude ili privatan ili komunalni, s obrnutim razmacima koji su ostavljeni između modula koji osiguravaju V-oblikovane tampon-zone između stanova i daju biljkama prirodnu svetlost i ventilaciju.

Najmanja raspoloživa konfiguracija je samo devet kvadratnih metara sa balkonom od 2,5 kvadratna metra. Hipotetički, rekao je Preht, toranj bi mogao biti izuzetno visok ukoliko bi to grad dozvolio."Sistem ne ograničava visinu tornja, jer je prilagodljiv različitoj debljini konstrukcije", rekao je Kris Preht.

N.V.T.

Izvor Dezeen

 

 

 

NAJČITANIJI TEKSTOVI IZ KATEGORIJE Gradnja

Povezane teme