Bez obzira da li zgradu posmatramo spolja ili koračamo kroz njenu unutrašnjost, na naš doživljaj intenzivno utiču završni radovi - materijali, teksture, veze i detalji.
Sve se to koristi da bi se definisale proporcije, da bi se građevini dao određen karakter i da bi se, konačno, udahnuo život u prostor.
Zbog svojih dobrih svojstava, mogućnosti obrade i oblikovanja, završnih efekata i konačnog ugođaja koji stvara u prostoru, drvo je kroz istoriju bilo najzastupljeniji materijal za građenje. Koristi se kako u gradnji, tako i u opremanju enterijera i eksterijera. Zbog svoje trajnosti i postojanosti, načina obrade, elastičnosti, mogućnosti oblikovanja, nezamenljiv je materijal u stvaranju prostornih vrednosti.
Sve stilske odrednice su svoj konačni izražaj ispoljavale kroz primenu drveta u različitim oblicima, od raskošnih do minimalističkih.Danas se ovaj materijal prevashodno koristi za izradu nameštaja, jer nije štetnan po zdravlje, ne otpušta štetne materije, smole i druge otrovne satojke u prostoriju, omogućava reciklažu i biorazgradivost.
Završni izgled nameštaja kao i drugih elemenata, može se formirati kroz upotrebu punog drveta ili furnira. Savremeni nameštaj je većinski furniran, sastoji se od prirodnog furnira određene vrste drveta čime se oblažu ploče iverice i panel ploče. Kao prirodni topli materijal dobrih svojstava, drvo se u enterijeru koristi za podne obloge, stolariju, zidne obloge, plafonske obloge...
Prirodni materijal primenjivan od kada je sveta i veka, u XX veku dolazi do intenzivnog istraživanja drveta i njegovih karakteristika. Interesovanje za detaljnijim proučavanjem građevinskih materijala, kao i konstruisanje proračunima i razvoj tehnike i novih proizvoda, dovodi do novih saznanja o drvetu kao materijalu, a samim tim i do novih materijala na bazi drveta. Ipak, drvene zidne obloge su u XX veku izgubile primat i ustupile mesto drugim trendovima, kao na primer, 80-tih godina XX veka kada su bile popularne tapete. Nakon toga slede i drugi materijali poput gipsanih ploča i zidnih boja, koji u potpunosti osvajaju tržište potiskujući drvene zidne obloge u drugi plan.
Kod nas XX vek donosi znatno modernije tipove drvenih zidnih obloga, koje pored horizontalnog vida oblaganja, počinju i vertikalno da se postavljaju. Takav sistem obloga na spoj pero-utor naziva se lamperijom. Svima dobro poznata, posebno je bila popularna 70-tih godina prošlog veka. Materijal od koga se lamperija izrađivala, najčešće je bio od bora, jele ili smreke.
Drvo je materijal koji je obnovljiv, dostupan i lak za oblikovanje. Drvene zidne obloge i kompozitni materijali na bazi drveta, svojim ekološkim aspektima i osećajem prirodnosti uspešno pariraju veštačkim materijalima. Pod pojmom drvene obloge podrazumeva se široki dijapazon proizvoda koji se danas nalaze na tržištu. Osnovna podela drvenih zidnih obloga je prema arhitektonskoj podeli na spoljašnje obloge vezane ze eksterijer ili fasade, i unutrašnje obloge vezane za enterijer. Unutrašnje zidne obloge se prema funkciji dele na pregradne paravane i zidne obloge. U funkcionalne zidne obloge se još ubrajaju i obloge koje reflektuju zvuk, obloge koje apsorbuju zvuk, obloge koje izoluju zvuk, protiv požarni paneli...
Drvene zidne obloge predstavljaju drvene zidne panele ili furnirane kompozitne materijale na bazi drveta, najčešće su to MDF ili HDF, kojima se oblažu zidovi ili fasade u cilju zadovoljenja osnovnih funkcija kao što su toplotna izolacija, bolja akustika i lakše održavanje.
Drvo kao materijal je jako dobar izolator, oko pet puta je bolji od cigle, a čak petnaest puta bolji od betona. Osim ove funkcije, ima i znatno manju gustinu od betona, čelika, cigle, što ga čini bitno lakšim za transport. Takođe, u poređenju sa betonom i čelikom, otrponije je i na vatru. Pod uticajem vatre gori oko 2cm od svog prvobitnog preseka, pa potom prestaje da gori.
Prema sprovedenim istraživanjima vršenim kod zidova drvenih kuća, drvo debljine 3 cm ima istu toplotnu izolacionu moć kao i beton debljine 45 cm. Upravo iz ovog razloga ima veliku primenu u zemljama severne hemisfere, kao što su Skandinavske zemlje i Kanada. Oštra klima zahteva kontinualnu potrošnju električne energije, a primenom drveta i njegovih svojstava, energija koja se utroši na zagrevanje je znatno smanjena nego što je to slučaj na Balkanu.
Drvo je materijal koji stalno “radi i diše“, i samim tim, zid vrši konstantnu razmenu spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha bez provetravanja. U današnje vreme, gde se uglavnom gradi betonom i staklom, drvena kuća predstavlja zdravo okruženje izgrađeno po principu energetske efikasnosti (kao što je to slučaj u Skandinavskim zamljama). To je okruženje koje ne proizvodi štetna zračenja, ne zahteva hemijski tretman, i za razliku od plastičnih materijala koji ispuštaju štetne supstance, drvo je antibakteriološki materijal i u potpunosti odgovara težnji zdravog načina življenja. Zapravo, to je jedini materijal koji predstavlja jedinstvenost teksture, boje i finoće, i ni jedan zid ne može u potpunosti biti identičan.
Takođe, što je od velikog značaja naročito u gradskoj sredini, drvo je dobar izolator zvuka. Shodno tome, zadržalo je vodeće mesto u oblaganju zidova koncertnih dvorana, opera, i svih onih prostorija gde je zvuk na ceni. Upotreba drvenih obloga u regionu uglavnom je zastupljena u oblaganju zidova u javnim prostorima. Ipak, drvene zidove je neophodno nakon izvesnog vremena održavati, prvenstveno zbog delovanja spoljašnjih uticaja, vlage, toplote na koje je ovaj prirodni materijal prilično osetljiv.
Drvene zidne obloge, kao i drugi materijali na bazi drveta, podležu evropskim i svetskim sertifikatima kao dokaz o poreklu drveta i i kvalitetu proizvoda.
Oblaganje zidova drvenim panelima već se vekovima koristi da bi se prostorijama ulila izvesna toplina i karakter. Obično se određuje kao upotreba četvrtastih gredica koje se uklapaju jedna u drugu i od kojih se formira okvir u zidu. U taj okvir se ubacuju paneli i tako se dobija jedna kontinualna površina.
Vertikalni i horizontalni elementi okvira po pravilu su deblji od panela koje uokviruju. Iako se paneli prave od različitih materijala, za ispunu okvira najčešće se koriste tanki slojevi drveta. Postoje dva osnovna tipa panela: obični, ravni paneli i drvene ispune sa obostranom ukrasnom oblogom.
Međutm, ukoliko je reč o posebno dekorativnim radovima, onda se mogu sresti i profilacije na spojevima oko panela.
Oblaganje površina panelima koristi se i da bi se naglasile najrazličitije arhitektonske aplikacije, ali se u svom površinskom vidu najčešće primenjuje na tavanicama i zidovima. Ovakvi paneli u okvirima ponekad se koriste i kao slobodnostojeći elementi: takva vrata deo su unutrašnjeg uređenja stambenih objekata, a tradicionalni ugrađeni plakari često imaju mala vrata napravljena u tehnici panela.
Kada se postavljaju na ceo zid, paneli stvaraju površinu koja ima veliki vizuelni uticaj. U istoriji arhitekture, zidovi sa panelima često su imali mnoštvo detalja. Jedan izuzetan primer moderne upotrebe panela može se videti u Crown hall-u Miesa van der Rohe-a u Studentskom kampusu Tehnološkog instituta Ilinois u Čikagu.
Paneli su bili izvorno sasvim utilitarni element. Ova tehnika je prvi put primenjena da bi prostor bio udobniji, a da se u isti mah zgrada valjano izoluje. Dodatni sloj materijala samo je uvećavao debljinu zidova, a istovremeno je bio od velike koristi pri izbegavanju promaje koja je prodirala kroz kamene zidove. Pored toga, paneli su korišćeni kako bi se sprečilo prodiranje vlage iz temelja.
Razne verzije panela vekovima su se koristile u različitim zemljama, ali se sistem postavljanja drvenih okvira sa ispunama u vidu panela uglavnom vezuje za Englesku. Najkarekterističniji primer je Bogorodičina kapela na istočnom kraju Vestminsterske opatije. Dvorac Versaj u blizini Pariza dobar je primer francuskog umeća korišćenja panela.
Gradnja veštačkim materijalima koji dominiraju na tržištu, sa brzom izradom i nižom cenom, potisnula je u drugi plan njene štetne osobine. Čovekova svest o uticaju materijala na zdravlje, kod nas je prisutna kod malog broja ljudi. Na sreću, svest i zahtevi čoveka se polako menjaju, ekološki aspekt drveta i drvenih zidnih obloga dobija sve veći značaj. Drvene zidne obloge, brzom instalacijom, jednostavnim održavanjem, tretirane ekološki prihvatljivim bojama, lepkovima i lakovima imaju potencijala i kvaliteta da oblažu zidove, ne samo radi estetskih zahteva, već i da poboljšaju kvalitet života korisnika.
Takođe, pružaju savremenom čoveku sofisticiran enterijer, eksterijer i luksuzan izgled, a u isto vreme, ne predstavljaju komplikovan proizvod koji će se teško održavati. Ljudi posvećeni svom domu i boljoj kulturi stanovanja, žele da učine svoj dom lepšim prostorom za život, a drvo je u tom slučaju jedan od osnovnih materijala.
Autor: Ljubica Slavković, M. Arch
Izvor: ČASOPIS PODOVI
