Bjarke Ingels Group (BIG) je otkrila slike koncepta plutajućeg grada dizajniranog da izdrži prirodne katastrofe kao što su poplave, cunamiji i uragani.
Sastavljena od zbirke šestougaonih platformi koje su usidrene na dnu okeana, grad može biti mesto za oko 10.000 stanovnika i ima kapacitete za proizvodnju vlastite energije, sveže vode i topline. Štaviše, "Oceanix City" je dizajniran da raste, transformiše se i prilagođava organski tokom vremena, evoluirajući iz susedstva u gradove s mogućnošću skaliranja na neodređeno vreme.
Kao deo nove urbane agende Ujedinjenih Nacija plutajućih gradova neprofitnog OCEANIX, MIT centra za okeanski inženjering, BIG i partneri predlažu čovekov ekosistem koji je usidren u ciljevima održivog razvoja UN-a - kanalisanje tokova energije, vode, hrane i otpada stvaraju nacrt za modularnu pomorsku metropolu.
Izveštaji pokazuju niz ostrva naseljenih strukturama srednjeg rasta izgrađenih korišćenjem održivih materijala. BIG je osmislio arhitekturu tako da je buduće generacije arhitekata lako mogu rastaviti i rekonfiguirisati
"9 od 10 najvećih svetskih gradova će biti izloženo podizanju nivoa mora do 2050. godine. More je naša sudbina - to može biti i naša budućnost", kaže Bjarke Ingels, osnivački partner BIG-a. "Aditivna arhitektura može vremenom rasti, transformisati se i prilagođavati organski, razvijajući se iz komšiluka od 300 stanovnika u grad od 10.000 - s mogućnošću skaliranja na neodređeno vreme kako bi osigurala napredne nautičke zajednice za ljude koji se brinu jedni o drugima i našoj planeti.
"Plutajući grad bi se nalazio u blizini obale glavnih priobalnih gradova, ali bi mogao biti prebačen na druge lokacije u slučaju katastrofe." Dodavanjem dodatnog elementa sigurnosti, sve strukture bi bile dizajnirane da izdrže poplave, cunami i uragane kategorije 5. Ostrva bi bila ojačana biološkim krovom, materijalom sa slojem krečnjaka koji je nastao izlaganjem podvodnih minerala električnoj struji.
Materijal koji se sam popravlja postaje jači vremenom, tako da može izdržati teške vremenske uslove, tri puta je teži od betona, ali se i dalje može napraviti da pluta. Projekat se bavi nestašicama stanova i pretnjom od porasta nivoa mora zamišljajući ekološki prihvatljivo stanište. Sela ne bi dozvoljavala nikakve velike automobile ili kamione i koristila bi pneumatske cevi za smeće da prevoze smeće na stanicu za sortiranje, gde se mogu identifikovati i na kraju reciklirati. Ovaj koncept bi mogao da koristi i druge nove tehnologije, uključujući vozila bez vozača, isporuke putem bespilotnih letelica i uzgoj okenskih farmi, što podrazumeva uzgajanje hrane ispod površine vode.
Kavezi ispod platformi mogli bi sakupljati školjke, morske trave ili druge oblike morskih plodova. U međuvremenu bi akvaponski sistemi koristili otpad od ribe da bi pomogli oplodnju biljki. Mark Kolins Čen, suosnivač i izvršni direktor OCEANIX, kaže da ljudi mogu živeti na plutajućim gradovima u skladu sa životom ispod vode: "Postoji tehnologija za nas da živimo na vodi, bez ubijanja morskih ekosistema. Naš cilj je osigurati da održivi plutajući gradovi budu pristupačni i dostupni svim obalnim područjima u potrebi. Ne bi trebalo da postanu privilegija bogatih. Mi smo agencija Ujedinjenih Nacija koja ima mandat da radi sa gradovima, bilo da su na kopnu ili na vodi. Spremni smo da se uključimo u dijalog o održivim plutajućim gradovima kako bi se osiguralo da se ovaj rastući sektor mobilizira na dobar način i za dobrobit svih ljudi."
N.V.T.
Izvor
