Budućnost gradnje: “šume” zgrada za upijanje ugljen-dioksida

Šta ako bi izgrađeno okruženje moglo da bude rešenje za klimatsku krizu, a ne deo problema?

Ili bolje reći - šta ako bi zgrade mogle da se ponašaju kao drveće, odnosno da hvataju ugljen-dioksid, prečišćavaju vazduh i regenerišu životnu sredinu? Odgovarajući na sva ova pitanja, arhitektonska kompanija Skidmore, Ovings & Merrill je predložila arhitektonski koncept inspirisan ekosistemom na Konferenciji UN o klimatskim promenama 2021. u Glazgovu.

U pitanju je dizajn koji se odnosi na izgradnju takozvane „šume zgrada“ koje izoluju ugljen-dioksid i proizvode biomaterijale koji stvaraju novo ekološko i otporno urbano okruženje. Projekat dolazi kao odgovor na neospornu potrebu transformacije građevinskog sektora, budući da generiše skoro 40% svih globalnih emisija ugljen-dioksida.

Dalekosežni uticaj projekta će imati potencijal da stvori kružnu ekonomiju koja apsorbuje ugljen dioksid, pretvarajući arhitekturu u jedno zaista efikasno ekološko rešenje. Zgrade izgrađene na ovaj način imaće moć da efektivno menjaju tok klimatskih promena, a ideja je osmišljena tako da se može primeniti i prilagoditi potrebama bilo kog grada u svetu, sa potencijalom pozitivnog uticaja na bilo koju gradnju.

Projekat je razvijen kroz razmišljanje o održivom dizajnu, inovacije i najsavremenije tehnologije ponovo osmišljene u građevinskom obimu. Dizajn zgrade je, s druge strane, optimizovan minimiziranjem materijala i njihovom zamenom sa selekcijom koja apsorbuje više ugljen dioksida, pa se na taj način koriste prirodna rešenja i omogućava integracija biomaterijala i inovativne tehnologije.

Zgrade će koristiti materijale kao što su bio-cigla, konopljin beton i drvo kako bi se smanjio uticaj ugljen dioksida od izgradnje za približno 50% u poređenju sa betonom i čelikom. Pošto se ova strategija može primeniti na projekte različitih razmera, kompanija je dizajnirala neboder za gradove koji može da uhvati do 1.000 tona ugljen dioksida godišnje, što je ekvivalentno broju od 48.500 stabala.

Posle 60 godina, očekuje se da će prototip apsorbovati do 400% više ugljenika nego što je mogao da emituje tokom faze izgradnje. Pored toga, integrisana biomasa i alge omogućiće fasadama da pretvore zgradu u izvor biogoriva koji napaja sisteme grejanja i automobile.

Prema predlogu arhitektonske firme, ovako “uhvaćeni” ugljen dioksid i biomasa se takođe mogu koristiti za dalju proizvodnju biomaterijala za puteve, trotoare i cevi. Drugim rečima, pretvaranjem urbanih pejzaža u bašte, projektovanjem pejzaža koji upijaju intenzivni ugljen dioksid, kao i preuređivanjem ulica dodatnom tehnologijom za hvatanje štetnih materija, bivša siva infrastruktura biće u stanju da sakupi čak i do 120 tona ugljenika po kvadratnom kilometru.

Izvor: archdaily

photo: SOM | Miysis

Povezane teme