Budimo aktivni u gradnji pasivnih kuća - one ne samo da čuvaju okolinu, nego troše šest puta manje energije za zagrevanje!
Šta su to pasivne kuće i koji su propisane norme njihove gradnje? Pasivna kuća je građevinska struktura koja je posebno dizajnirana kako bi minimizirala potrošnju energije za grejanje i hlađenje, obezbeđujući visok nivo udobnosti za stanare. Ova vrsta kuće je konstruisana uz korišćenje specifičnih principa i tehnologija kako bi smanjila zavisnost od spoljnih izvora energije.
Da uprostimo stvari. Po definiciji, pasivna kuća mora biti projektovana tako da ukupna potrošnja energije ne prelazi 120 kWh/m2 godišnje. U njihovoj gradnji koriste se superizolacioni materijali, čija debljina nekada prelazi 40 cm.
Osim toga, pasivna kuća po satu ne sme propuštati više vazduha od 60% svojeg volumena. Izbegavanje toplotnih mostova postiže se vazdušnim pregradama, pažljivim zaptivanjem svakog spoja spoljašnjih zidova, ulaza cevi i kablova.
Ventilacioni sistem je izuzetno važan deo pasivne gradnje. Posebno projektovan ventilacioni sistem održava kvalitet vazduha i vraća preko 80% toplote u sistem pasivne kuće. Ako ugradimo takav sistem nema više potrebe za klasičnim centralnim grejanjem.
Prozori i spoljašnji zid isto tako igraju veliku ulogu u energetskim gubicima zgrade, jer zajedno čine preko 70 posto ukupnih gubitaka. Kod pasivne gradnje obično se kombinuje trostruko staklo sa vazdušnim slojem i specijalno razvijenim termički lomljenim prozorskim okvirima.
Kod pasivne gradnje, čak i toplota ljudskog tela predstavlja dodatni element zagrevanja prostora. Uz pasivnu gradnju svaki izvor energije u potpunosti je iskorišten, pa se tako i toplotna energija iz vašeg tela kroz sistem ventilacije vraća u životni prostor i dodaje koju crticu na termometru. Da ne spominjemo male kućne aparate i druge izvore energije, koja se trenutno rasipa kroz ekološki neosveštenu gradnju.
Pasivnim kućama ne samo da štedimo novac nego i čuvamo prirodu. U prilog tome govori podatak da pasivna kuća godišnje ispušta 2 kg CO2 po metru kvadratnom, dok tradicionalna ispušta čak 30 puta više.
Najjeftinija energija je ona koja se ne troši, a primeri pasivne gradnje mogu poslužiti kao inspiracija svima onima koji se odlučuju na pravi korak održivog suživota sa prirodom.
Gradnja ovih zgrada je upola jeftinija od proseka, a njihovi stanari imaju čak 6 puta manju potrošnju energije. U poređenju s tradicionalno izgrađenim novim kućama, potreba za grejanjem u pasivnoj kući je i do 75% niža i dobija se iz obnovljivih izvora energije, kao što je solarna.
