Svaka žena, koja nije ravnodušna prema tašnama, zna za ime Nancy Gonzalez: glomazne i elegantne torbe od kože krokodila, pitona i noja, koje su uvek svetle i privlače pažnju na crvenom tepihu ne manje od njihovih vlasnica.
Međutim, stan dizajnerke koji se nalazi u gradu u podnožju Anda, ne "vrišti" od luksuza, već donosi pravu dozu sofisticiranog luksuza. Nancy voli intenzivne boje, ali voli da živi u opuštenoj atmosferi, bez mnogo vizuelne buke. Ona je takođe protiv suvišnih formalnosti i pompeznih ukrasa. Kako je rekla, želi dom u kome će njeni unuci moći slobodno da se igraju.
Pre šest godina, ona je odlučila da stvori porodično gnezdo u svojoj rodnoj Kolumbiji. Želele je da sve sobe bude otvorene, što je veoma neobično za Kolumbiju, gde je tradicija drugačija i prilično stroga. Pošto je kupila stan, Gonzales je pozvala dizajnera Jean-Louis Denio: ona je bila gost dizajner u Chantilli, a njen stil je ostavio trajni utisak na nju. Denio se odmah svidela ideja slobodnog prostora gde bi sve sobe međusobno bile povezane. Kako kaže, Nanci nije ljubitelj vrata i zidova, ona ne voli ograničenja.
Sve sobe u domu se spajaju jedna sa drugom, skoro kao u potkrovlju. Postoje spoljni zidovi i puno staklenih kliznih vrata, tako da glavni sprat kombinuje prirodu sa okolnom terasom. Da se naglasi nedostatak granica između kuće i ulice, terasa i sprat u stanu su tretirani francuskim krečnjakom. Unutrašnjost izgleda skoro bestežinsko, potpomognuta konciznom arhitekturom i uzdržanom paletom boja koje nudi Jean-Louis.
Prema Denio, ovaj stan je istovremeno minimalistički i maksimalistički. Ona voli kada je prostor prazan i prostran, ali ona takođe voli luksuzne materijale i senzualne teksture. U stanu su vidljivi i vrlo egzotični materijali. Na primer zidovi u kućnom bioskopu su prekriveni tkaninom od konjske dlake. Koža krokodila je takođe prisutna: ona pokriva dva taburea u dnevnoj sobi.
