Klijent koji zbog posla nekoliko puta mesečno putuje po svetu odlučio je da se sa porodicom skući u jednoj od starijih kuća. Lokacija je, pomalo ironično, savršeno odgovarala jer se nalazi gotovo na „dohvat“ aerodroma, ali sama kuća ipak je zahtevala ozbiljnu transformaciju.
Reč je o kući na tri etaže, sa poluukopanim podrumom, prednjim i zadnjim dvorištem i pogledom sa gornjih spratova prema pejzažu oko Bele Gore. Iako je objekat već imao dobru osnovu, trebalo ga je delimično otvoriti, rekonstruisati i prilagoditi savremenom načinu života.
Stepenište više nije skriveno u uglu
Jedan od najvećih problema bio je čelično stepenište zatvoreno u tamnom delu kuće. Arhitekte su odlučile da ga izvuku u središte životnog prostora i da između njegovih krakova otvore nove prolaze i vizure.
Time je stepenište postalo mnogo više od komunikacije između spratova. Sada povezuje prostorije, propušta više svetlosti i omogućava da se život u kući ne odvija odvojeno po etažama, već kao jedna povezana celina.
Promena nije bila jednostavna. Konstrukcija kuće potiče iz sedamdesetih godina i neke međuspratne ploče tada su sami izvodili stanari, pa je svaki veći zahvat zahtevao dodatne provere i pažljivo usklađivanje sa statičarem i izvođačima.
Rekonstrukcija od temelja do krova
Transformacija je zato uključila mnogo više od novog rasporeda prostorija. Zamenjene su unutrašnje instalacije, elektroinstalacije i prozori, fasada je dodatno izolovana, terasa je praktično iznova izvedena, a krov je saniran.
Promenjen je i sam raspored kuće. Pojedine prostorije zamenile su mesta, kuhinja je povezana sa dnevnim boravkom i stepeništem, a nova otvorenost postignuta je i probijanjem otvora u nosećem zidu, na samoj granici onoga što je statika dozvoljavala.
Cilj nije bio da kuća izgubi svoj karakter, već da postojeća struktura konačno počne da radi u korist ljudi koji u njoj žive.
Kuća kao jedna velika celina
Najzanimljiviji rezultat rekonstrukcije nije samo moderniji enterijer, već osećaj da su tri sprata postala jedan povezan dom. Pogledi kroz prostor, više svetlosti i otvorenije stepenište menjaju način na koji se ukućani kreću i provode vreme.
Na kraju je ceo enterijer osmišljen tako da bude lep, udoban i dovoljno opušten za porodicu koja je često na putu. Ideja je zapravo jednostavna: kada već kuća treba da bude mesto na koje se vraćate iz celog sveta, trebalo bi da se u njoj osećate kao da ste stalno na odmoru.
