U proteklih nekoliko godina, jedna od glavnih tema je održivi razvoj. Govori se o obnovljivim materijalima, solarnoj energiji, energiji vetra…
Kada govorimo o svetlosti, malo je onih koji, kao potrebu budućnosti, prepoznaju korišćenje štedljivih izvora, a naročito upotrebu i eksploataciju onoga što nam je priroda dala, a to je dnevna Sunčeva svetlost. Brojni su primeri čisto skulpturalne upotrebe otvora na fasadi, koji zapravo uopšte ne ili samo u maloj meri prepoznaju svoju primarnu funkciju. Dizajn dnevnog osvetljenja deluje kao apsolutna nepoznanica za mnoge…
Koja je to vrsta svetlosti, koja na najefektniji mogući način osvetljava svaki prostor? Dnevna svetlost. U mnogim domovima do kupatila, hodnika i drugih pomoćnih prostorija, dnevna svetlost najčešće dopire samo kada otvorite vrata. Mračne i tamne, ove prostorije ne pružaju osećaj dobrodošlice ukoliko ne upalite svetlo. Danas postoje rešenja, koja dovode dnevnu svetlost i u najtamnije i najizolovanije prostorije, preko specijalno dizajniranog tunela, koji se prostire od krova do plafona. Najčešće se svetlost uvodi formiranjem lanterni u krovnim površinama. Upravo ta “igra svetlosti” uz samu funkcionalnost, je ono što je sve više zastupljeno i prepoznato kao najefektnije i najimpresivnije u oblikovanju prostora, pri čemu on dobija dramatičan, jedinstven i neponovljiv izraz.
Jedan od takvih magičnih primera je zgrada direkcije poznate dizajnerke Diane Von Furstenberg u Njujorku, koja je ukrašena Swarovski kristalnim prizmama. U saradnji sa WORK arhitektama, Swarovski je uveo novi Crystal-Light (Kristal-svetlost) koncept, STAIRDELIER. Pored showroom-a, prostora za “event”-e, dizajna, administrativne prostorije i izvršnog dela, zadivljujuće je osmišljeno prirodno osvetljenje “penthouse” apartmana na poslednjem nivou. Po dužini, između visećeg lustera i stepeništa, stakleni krov je prekriven brušenim staklom. Specijalna ogledala su kompjuterizovana da se rotiraju celog dana, kanališući količinu Sunčeve svetlosti od staklenog krova naniže, duž stepeništa.
“Sve je to svetlost”, neko će reći, “isti efekti se mogu kreirati i upotrebom veštačog svetla”. I to je istina… Ali setimo se, ne samo održivosti, kao nepobitnog argumenta, već i pitanja “koja je to vrsta svetlosti koja najviše prija ljudskom oku?” Odlučite sami…
Autor teksta: Jovana PAUNOVIĆ
