Svetski poznati dizajner Karim Rašid, u razgovoru sa našom glavnom urednicom Minom Srećo, otkriva kako je ušao u svet dizajna, šta ga inspiriše, šta voli, a šta ne...
Da li čitate magazine o dizajnu?
Nisam pogledao nijedan magazin o dizajnu već 9 meseci. Mislim da je teško usredsrediti se na sopstveni rad sa takvom količinom dostupnih informacija. Premda, ja mogu pročitati magazine o dizajnu ukoliko su isključivo fokusirani na moderan dizajn a ne na zastareli stil.
Odakle dobijate informacije?
Čitam NY Times, Herald Tribune, Men’s Health i istražujem novine o materijalima i tehnologijama na internetu. Takođe, trenutno čitam novu knjigu Danijela Pinka na mom laptopu. Ali smatram da sada jako malo čitam a pišem neprestano. Više uopšte ne nosim neki fizički material za čitanje – mislim da bi sada trebalo da budemo bez papira – novine bi trebalo zabraniti, dok bi wireless trebalo uvesti na svim letovima. Ja sam paperless (bez papira), ja sam wireless, ja sam globalan i svuda prisutan.
Stalno ste u pokretu; Vaša omiljena destinacija je….?
Playa del Carmen u Meksiku, sa mojom suprugom! Znamo da ste čest gost u Srbiji, kako se osećate kad ste ovde? Fasciniran sam Istočnom Evropom. Ja volim Srbiju i imam dom u Beogradu. Istočnu Evropu posmatram kao mesto čije vreme tek dolazi. Svi su uzbuđeni i puni entuzijazma kada je u pitanju ponovna izgradnja ovih poetičnih, sjajnih, romantičnih i umetničkih mesta koja su godinama bila potisnuta od strane komunističkog režima. Svako koga upoznam u Srbiji je tako pozitivan i inteligentan. Grad raste brzo kao Moskva, Dubrovnik, Prag, Budimpešta, Istanbul itd.
Koji je omiljeni kutak u Vašem domu?
Moj Kalm krevet od Bonaldo-a… tu se dešavaju sve moje omiljene razonode :) Omiljeni nameštaj? Nešto od mog omiljenog klasičnog nameštaja: Giuseppe Teragni stolica od Zanotta Kauč Lips (usne) od Studio 65 / Bocca+Edra Stolica Wink za Cassina od Toshiyuki Kita Lampa Oceanic za Memphis od Michele de Lucchi Podna lampa Callimaco od Sottsass za Artemide Stolica Dalila II od Gaetano Pesce Naslonjača Luigi Colani za Kusch + co. Salon stolica Yrjo Kukkapuro za Haimi Oy Kauč George Nelson za Herman Miller-a.
Da li ste oduvek želeli da postanete arhitekta ili dizajner?
Svoju životnu misiju sam shvatio kada sam imao 4 godine. Otišao sam u Englesku sa ocem radi skiciranja i crtanja crkvi. Naučio me je da vidim – naučio me je perspektivi u tom dobu – naučio me je da mogu dizajnirati bilo šta i dotaći sve aspekte našeg fizičkog pejzaža. Bio sam opsednut crtanjem naočara, cipela, radija i prtljaga, kroz moje detinjstvo.
Da li postoji neki arhitekta ili dizajner koga poštujete?
Inspirišu me veoma kreativni ljudi u svetu. Evo dorađene liste: Luigi Colani, Ettore Sottsass, Joe Colombo, Philip Starck, George Nelson, Charles Eames, Isamu Noguchi, Ross Lovegrove, Bruno Munari, Carlo Mollino, Gaetano Pesce, Joe Columbo, Victor Papanek, David Carson, Frederick Kiesler, Shiro Kuramata, Buckminster Fuller, Toyo Ito; savremeni umetnici kao što su: Dutchman, Gober, Charles Ray, Koons, Peter Hailey, Andy Warhol, Donald Judd, James Turrell, and philosophers, Paul Virilio, Jean Baudrillard, Bachelard, i Derrida, i Tufen Orel.
Koji je Vaš omiljeni dizajn?
Moje čedo je korpa za smeće Umbra Garbo. U to vreme sveprisutna plastična korpa za otpatke na tržištu bila je crna ptavougaona konzerva bez karaktera i imalo alternative. Mislio sam da je i banalnim predmetima potreban život i pojava, i oni takođe treba da učine grozne poslove prijatnijim. Cilj je bio da se masovnom tržištu pruži veoma jedinstven ali veoma koristan predmet dostupan po jako niskoj ceni. To je morala biti višenamenska korpa za otpatke, koja je lepa, elegantna, jednostavna za korišćenje i pristaje mnoštvu različitih enterijera. Drugi ciljevi su bili funkcionalnost, pristupačna cena-tako da je dostupna svima, ekonomičnost pri otpremanju, pogodnost pri skladištenju radi izlaganja i trgovine.
Moje drugo omiljeno delo je Artemide Doride. Dizajnirao sam je dok sam bio na Univerzitetu, sa 19 godina, da bih tek trideset godina kasnije shvatio da je ona ostvarenje sna. Zamislio sam list na vetru, koji se pomera u prirodi, artikuliše kružno u jednoj tački, sa tankom krivolinijskom grančicom koja se pomera i lako može rotirati za 350 stepeni. Tanka i uska forma lako se pretapa iz direktnog u indirektno svetlo. List je potez olovke, fluidan gest koji se menja u zavisnosti od varirajućeg svetla.
Gde razvijate svoje ideje i projekte?
Mnogo skiciram, crtam 20 strana dnevno. Volim da skiciram u avionu gde se mogu potpuno fokusirati na projekte. Mogu ispuniti čitav blok crtežima na jednom Trans Atlantic letu (oko 100 strana). A u studiju, razmatram 6 – 15 projekata, crtam ili diskutujem sa mojim zaposlenima, predstavljajući ili upoznajući nove potencijalne klijente, u kombinaciji sa intervjuima i planiranjem raznih događaja. Polovinu vremena provodim u putovanjima – dizajnirajući i koordinirajući projekte na putu (ili u vazduhu).
Gde prikupljate inspiraciju za svoj dizajn?
Inspiraciju tražim negde izvan dizajna i arhitekture. Inspiracija je akumulativna. Sve može biti inspirativno. Stvar je u tome kako posmatrate svet. Ja sam inspirisan mojim detinjstvom, obrazovanjem, svim mojim nastavnicima koje sam ikada imao, svakim projektom na kome sam radio, svakim gradom koji sam posetio, svakom knjigom koju sam pročitao, svakom predstavom koju sam pogledao, svakom pesmom koju sam čuo, svakim mirisom, svakim ukusom, prizorom, zvukom i osećajem.
Vaši dizajni su prepoznatljivi po svojim formama i bojama, koja je Vaša omiljena boja?
Pink! Pink je moja superoptimistična bela. Ona je energična, blistava, privlačna i agresivna za muški svet koji dominira našim izgrađenim pejzažom. Postoji toliko varijacija i nijansi pink boje za svako raspoloženje, svaku osobu. Pink boja takođe jasno predstavlja ideju nematerijalnosti, entropije, energije i snažnog optimizma. Pink je nova crna!
Koje je Vaše omiljeno vino?
Trenutno volim argentinski Malbec, dobrog mirisa i ukusa. Volim robustna i veoma suva crna vina, kao što su Duckhorn Cabernet Sauvignon iz doline Nappa ili Amorones ili Barbera d’Asti’s iz Italije. To je kao da pijete višnje prelivene čokoladom. Moje najdraže sećanje na vino je kada sam imao 23 godine i živeo u Milanu, otišao sam u podrum vina oca moga prijatelja koji je bio otprilike 4 sprata ispod trga San Babila, otvorili smo bocu Amarone iz 1947 (ovo se desilo 1983). Odmah smo ga sipali u 4 čaše i popili oko 3 boce pričajući o umetnosti; debata je bila o italijanskim i francuskim futuristima. Konzumirali smo toliko najtežeg najjačeg jako oporog crnog vina sve dok nismo izmileli na ulice Milana noću, totalno alkoholisani slušajući italijanski disko.
U kom restoranu volite da provodite vreme?
U Njujorku volim Buddakan, Morimoto, Nooch, Mas, Vento, Craft i Spice Market. Takođe volim i organski vegetarijanski restoran Blossom u Devetoj i Dvadesetprvoj ulici. Hrana je vrlo eksperimentalna. Verujem da bi restorani trebalo da budu uzbudljivi, inspirativni, sa osećajem novih vizija prostora. Ali takođe, restoran mora funkcionisati besprekorno, od saobraćaja na samom prilazu restorana do udobnosti nameštaja, osvetljenja, akustike, mora biti kompletno pozitivno ljudsko iskustvo.
Šta mislite o mini STUDIO magazinu?
Dopada mi se veličina i sadržaj je veoma zabavan. Kada bi samo i život izgledao tako dobro kao na stranicama mini STUDIO magazina…
Portret fotografija: RomanLeo
Autor: Mina SREĆO
