Iako postoji više od 40 različitih vrsta čuvarkuće, sve imaju karakteristike debelih, šiljastih listova koji formiraju lišće u obliku rozete.
Čuvarkuća je višegodišnja biljka koja može da naraste i do 30 centimetara. Što se tiče njenog opstanka u prirodi, veoma dobro podnosi i niske i visoke temperature.
Čuvarkuća je izuzetna biljka koja se u narodnoj medicini koristi zbog svojih protivupalnih, i diuretičkih svojstava, a može se primeniti obliku soka, obloga, masti, tinkture ili čaja.
Čuvarkuća je višegodišnja biljka iz porodice sukulenata, čiju otpornost najbolje opisuje njen latinski naziv Sempervivum, što u prevodu znači "zauvek živa". Na našim prostorima se gaji kao ukrasna i lekovita biljka, koji karakterišu debeli mesnati listovi puni vode i cvetovi zvezdastog oblika.
Čuvarkuća je stari narodni lek za bol u uhuh, oštećenja bubne opne i gubitak sluha pa je često nazivaju i uhovnik. Njen sok rastvara višak smole u uhu i uopšteno smanjuje bol, a naziv čuvarkuća dobila je zbog toga što često krasi krovove kuća.
Ova biljka je svoju primenu pronašla u narodnoj medicini, a moderna istraživanja su usmerena na polisaharide iz soka čuvarkuće, jer se njima pripisuje delovanje na imunološki sistem, kao i liječenje kancerogenih oboljenja.
Čuvarkuću je lako uzgojiti iz njenih izdanaka. Ona je veoma otporna biljka koja se može uzgajati u teglama ili na otvorenom. Dostupna je u različitim bojama, a naraste do dvadesetak centimetara. Gdegod da je posadite nećete pogrešiti, dobićete divan ukras, a uz to i lek za prvu pomoć. Interesantno je i to da čuvarkuća deluje i nakon zamrzavanja.
To je posledica njene visoke otpornosti na hladnoću i sposobnosti preživljavanja u ekstremnim zimskim uslovima. Bere se od marta do oktobra, a ako je u tegli onda i tokom čitave godine. Kažu da bi trudnice i dojilje trebalo da izbegavaju konzumiranje čuvarkuće.
