Ovo je pitanje koje se često postavlja pri odabiru i rasporedu kupatilskih elemenata...
Naravno, najbolji odgovor je i kada i tuš kabina, ukoliko nam realne dimenzije prostora, potrebe i finansijske mogućnosti to dozvoljavaju. No kako ovo nije čest slučaj, treba ipak napraviti odabir na koji će naravno uticaj imati i lične navike ukućana.
Neko kadu koristi gotovo svakodnevno uživajući u opuštanju koje im ona nudi, dok drugi nemaju tu naviku i kadu koriste isključivo za tuširanje. Koje su prednosti i mane kade odnosno tuš kabine i kakve izvedbe jednih i drugih postoje?
Kod odabira ležeće kade postoje opcije da ona bude ugradna ili slobodnostojeća. Ugradne kade su zatvorene sa svih strana, bilo keramikom ili maskom koja se fabrički isporučuje uz njih i uglavnom se postavljaju u jedan kraj kupatila.
Slobodnostojeće kade su bile u trendu do polovine prošlog veka ali se u poslednje vreme polako vraćaju u upotrebu. One imaju svoje nožice i otvorene strane, najčešće se postavljaju na gotov pod i to uglavnom u većim i luksuznijim prostorima koji prevazilaze okvir običnog kupatila i prerastaju u prostor za uživanje. Većih su dimenzija, od 175 x 75 do 200 x 90 cm pa sve do kružnih prečnika 200 cm.
Sem funkcije koju imaju, one svojim izgledom predstavljaju i ukras u kupatilu. Uz njih takođe može da se dobije i dodatna oprema. Neki proizvođači kao dodatnu opremu podrazumevaju drvene stalke za čitanje knjiga i led lampe koje se montiraju na kadu takođe za čitanje.
Ove kade imaju neku posebnu vrstu šarma koju nijedna ugradna ili hidromasažna kada ne mogu da imaju. Pored kupatila one mogu da se postave i u deo spavaće sobe što takođe divno izgleda. Slavine za takve kade su postavljene da idu iz poda ili iz zida.
Kade mogu imati i opciju hidromasaže, bilo vazduhom, vodenim mlazom ili u kombinaciji, a njihov broj i raspored varira od tipa kade. Neke imaju integrisan program za dezinfekciju i čišćenje što je veoma važno kako bi ceo sistem što duže funkcionisao.
Mlaznice se vremenom zaprljaju i od kamenca tako da je redovno održavanje veoma bitno. Iz tog razloga hidromasažne kade se po pravilu ne uziđuju, nego imaju panel koji može po potrebi da se demontira zbog održavanja i servisa celog sistema.
U luksuznim varijantama postoje i opcije hromoterapije, pristupa telefonu, muzici i interfonu.
Sa tehničke strane treba biti obazriv prilikom kupovine hidromasažne kade jer je presudna stvar pri izboru kvalitet samog sistema za hidromasažu, odnosno mlaznica, creva i elektromotora. Jeftine varijante retko zadovoljavaju standarde kvaliteta i sigurnosti.
Materijal od kojih se kade danas proizvode je najčešće akril, koji se pokazao kao najpraktičnije rešenje. Akril kao materijal je lak i otporan, i dozvoljava da se kade proizvode u različitim oblicima i veličinama od 150 x 70 cm do 190 x 80 cm. Lak je i za održavanje s tim da bi ipak trebalo izbegavati abrazivna sredstva.
Naravno i tu postoje razlike u kvalitetu i debljini akrilnog sloja tako da bi i na to trebalo obratiti pažnju. Ređe se kao materijali koriste i natur beton, eksmar (sintetička smola u kombinaciji sa kvarcnim peskom), drvo, staklo i inoks, i to uglavnom za izradu slobodnostojećih kada.
Prednost kade je što se ona po potrebi može pretvoroti u prostor za tuširanje postavkom staklenog ili plastičnog panela ili zavese. Treba izbegavati panele sa klizačima jer se oni vremenom pohabaju i rasklimaju. Fiksni panel po meri od kaljenog stakla je odlično rešenje.
Staklo se sa unutrašnje strane može premazati tečnošću za zaštitu od kamenca.
Prednost tuš kabina je ekonomičnost. Zauzimaju manje prostora od kade i za nekog ko se uglavnom tušira su bolje rešenje jer je tuširanje u njima komotnije. Postoji opcija da se na pod postavi tuš kadica sa tuš kabinom ili da se na pod umesto tuš kadice postave pločice – u tom slučaju potrebno je u ravni pločica napraviti podni slivnik.
Tuš kadice se prave u dimenzijama od 80 x 80 cm, što je minimum, do 160 x 90 cm, pravilnog ili ovalnog oblika, a materijali od kojih se izrađuju uglavnom su akril ili keramika. Na njih se postavljaju tuš kabine koje se izrađuju od kaljenog stakla ili plastike.
Ukoliko se ne koristi tuš kadica, pod se oblaže keramikom tako da je nivo poda u celom kupatilu isti sem malog pada u samoj tuš kabini ka trakastom slivniku, što deluje elegantnije i svedenije.
To takođe dozvoljava da se napravi tuš kabina po željenim dimenzijama, a ne po dimenzijama tuš kadice. U oba slučaja, a pogotovo u varijanti sa trakastim slivnikom, hidroizoacija mora biti kvalitetno urađena.
Tuš kabina se pravi po meri od kaljenog stakla ili naručuje gotova. Ukoliko je tuš kabina većih dimenzija, recimo 180 x 90 cm, postoji mogućnost za takozvanu „walk in“ varijantu gde se ne postavljaju vrata na tuš kabinu nego samo fiksni paravan u delu gde dopire voda (uglavnom 120-150 cm), a ostatak prostora se koristi za ulazak u kabinu.
I kod tuš kabina postoji mogućnost za hidromasažni program. Mlaznice mogu biti ugrađene u zid ili se u tuš kabine postavljaju tzv. hidromasažne kolone, gotove celine sa integrisanim mlaznicama.
Postoje i hidromasažne kabine koje su kao boksovi, potpuno zatvorene i za razliku od običnih imaju krov na kom se obično nalazi tuš.
Mlaznice za hidromasažu su ugrađene u njih a sem toga kao dodatnu opciju nude saunu i tursko kupatilo, što je prednost u odnosu na kadu, kao i muziku, interfon, telefon itd. Pravilo za odabir takve tuš kabine je isti kao i za odabir hidromasažne kade – jeftina verzija niskog kvaliteta teško će uspeti da radi dugotrajno.
Autor: Vanja Lebović
ČASOPIS PODOVI
