Slama kao građevinski materijal

Iako se slama uveliko koristi u štalama na seoskim imanjima, ovaj poljoprivredni nusprodukt ima mnogo širu primenu. Trenutna cena slame u našim krajevima iznosi  6 bala za 1 evro. Ako se uzme u obzir da sa 3 bale dobijamo 1 m²  visokoizolovanog fasadnog zida i uporedimo to sa klasičnom gradnjom od opeke, pri kojoj se još mora koristiti i dodatna termoizolacija, finansijska opravdanost balirane slame je očigledna. Takođe, zbog specifične tehnologije građenja, ljudi bez ikakvog ili sa vrlo malo građevinskog iskustva mogu učestvovati u dizajniranju i izgradnji objekta, te se na taj način mogu značajno redukovati troškovi vezani za radnu snagu. Najznačajnija ušteda kod ovakvih objekata je dugoročno smanjenje troškova vezanih za grejanje zbog izvanrednih termoizolacionih svojstva slame. Troškovi grejanja se mogu smanjiti za 75 % u poređenju sa troškovima kod k1asične gradnje. Zbog navedenog, uštede nastaju kroz čitav životni vek kuće.

Velika fleksibilnost ovog prirodnog materijala nudi brojne mogućnosti oblikovanja objekata, poput modeliranja zahtevnih organskih formi. Manja potreba za grejanjem objekata od slame tokom zimskih meseci (odnosno hlađenja leti), doprinosi i smanjenju emisije štetnih gasova. Za razliku od nekih savremenih materijala, slama je u potpunosti biorazgradiva, što je čini ekološki prihvatljivom.

Iako je slamu moguće koristiti kao noseći element, primenjuje se i kao ispuna dok se strukturalni elementi mogu napraviti od armiranog betona ili drveta. Malter za pokrivanje slamnatih zidova najčešće je napravljen na bazi kreča, dok dobru alternativu pružaju glinene smese. Cementn u kombinaciji sa slamom treba izbjgavati, pošto neće dozvoljavati da zid 'diše'. To će rezultirati truljenjem slame, a na unutrašnjoj strani zida postoji velika opasnost od kondenzovanja vlage.

Sama po sebi slama je zapaljiva, ali omalterisani slamnati zidovi manje su skloni požaru nego drvene konstrukcije. Budući da je slama u balama vrlo gusto stisnuta, u njoj nema dovoljno kiseonika da bi se zapalila.

Kada se spomene kuća od slame, u Srbiji se još uvek prvo pomisli na neku dečju bajku, iako je slama poslednjih decenija veoma popularan građevinski materijal u svetu. Prostrana žitna polja koja su čest prizor u Srbiji, predstavljaju veliki potencijal za širenje ove metode gradnje. Međutim, iako je to zakonom zabranjeno, nemali broj poljoprivrednika još uvek pali strnjišta, a to predstavlja ozbiljan ekološki problem. Slama je svoju primenu našla u proizvodnji energije, ali se sve više koristi i u građevinarstvu, a najviše u izgradnji porodičnih kuća. 

Aletrnativa zaista postoji, a slama se pokazala kao odličan izbor. Materijal koji često propada na njivama, našao je svoju primenu u mnogim sferama ljudskog života. Potrebno je samo okrenuti se prirodi. A ići u korak sa prirodom, znači ići paralelno sa održivim razvojem, jer promena načina života, može nam doneti značajne pomake kada je u pitanju zaštita životne sredine, ali može osigurati i bezbednu sredinu za buduće generacije.

Kao zaključak poslužićemo se starom indijanskom poslovicom koja se u poslednje vreme previše koristi, ali možda je neko konačno i razume: “Ne nasleđujemo Zemlju od naših predaka, već je pozajmljujemo od naše dece.”