Portal "Beobild" istraživao je šta se desilo sa rekonstrukcijom hotela "Jugoslavija", da li će projekat konačno oživeti i šta ga je kočilo do sad.
Vesti o rekonstrukciji nekadašnjeg hotela “Jugoslavija” nisu novost za ovdašnju javnost. Prvi put se ozbiljno o ovom poduhvatu govorilo 2008. godine kada su obelodanjene namere investitora da rekonstruiše i proširi kapacitete objekta u moderan hotel iz lanca “Kempinski”.
Kako navodi ovaj portal specijalizovan za praćenje izgradnje i razvoja glavnog grada, grčki investicioni fond “QS Investment” je u dva navrata kupio po 50 odsto udela u vlasništvu kompanije i projekta - 2007. i 2010. godine, da bi u aprilu 2013. godine “Alpe Adria Hoteli” promenili ime kompanije u “Danube Riverside”.
“Radi se o izuzetno profesionalnim i situiranim ljudima, dobro poznatim u svetu nekretnina, jer su razvili preko million kvadratnih metara nekretnina u poslednjih 10 godina. Među njima su vlasnici brojnih svetskih hotela, molova i rezidencijalnih projekata”, tvrdi Rajan Rajačić, predstavnik investitora.
Nova kompanija je već prvih dana 2014. predstavila novu postavku objekta u prostoru, sa volumenima i prostornim zauzećem. Projekat je dobio i novi naziv, pa je budući kompleks predstavljen javnosti kao “Dunavska kapija”.
Novine na projektu su, pre svega dve kule od po 133 metara, koje iako impresivne, ipak podsećaju da je ne tako davno, upravo spratnost bila navođena kao glavna prepreka za realizaciju ovog projekta. Ukupna površina celog kompleksa iznosi 137.000 metara kvadratnih.
“Prilikom kupovine objekta, a i za sve vreme od 1974. od kada je poslednji 'visoki objekat' izgrađen u Beogradu, nikada nije postojao propis kojim je spratnost bila ograničena, sa izuzetkom tog zakona iz 1995. i sporadično davanih mišljenja zavoda za urbanizam. Zakon iz 1995. u pogledu ograničavanja spratnosti i mnogim drugim svojim manjkavostima, stavljen je van snage izmenama i dopunama nekoliko puta počevsi od 2006. pa sve do današnjih dana. Već izmenom iz 2006. takvo ograničenje nije bilo u zakonu, niti bilo kom urbanistickom propisu, a po najmanje u onim obavezujućim”,objašnjava Rajačić.
Grad je ne zadugo nakon toga promovisao studiju spratnosti koja svakako nije razmatrala razvoj takvog projekta na tom potezu, iako je ostavila mogućnost investitorima da pokreću inicijative za usklađivanje sa urbanističkim propisima.
Međutim kako tvrdi Rajačić, i druge okolnosti nisu išle na ruku ovom projektu.
“U momentu kupovine, predmet kupovine je bio plac sa urbanistickim aktom za izgradjnu cca 156.000 m2 BRGP i postojećim devastiranim i trošnim objektima; nije postojalo ograničenje spratnosti, a ni preporuke iz studije, već samo stav prodavca da između kupca i gradnje stoji projekat i pribavljanje odobrenja za izgradnju. Ono što se posle toga desilo, je da projekat nikada nije stigao do dozvole ali ni do odbijanja, već je nastupio period u kome su se promenili jedan za drugim svi značajni propisi i zakoni vezani za izgradnju”, podseća on.
Da li treba graditi visoke objekte na tom mestu nije pitanje oko koga ima konsenzusa, ali na ogromnih pet hektara, koliko iznosi parcela, prema GUP-u je dozvoljen značajan broj kvadrata.
Rajačić kaze da će biti uvaženi svi prethodni zahtevi urbanista, zadržani prodori ulica, objekti formirani u dve linije, zadržano puno prepoznatljivih delova originalnog resenja uklopljeno u današnje vreme i potrebe.
“Hteo bih da vam skrenem pažnju da investitor nije 'fasciniran' soliterima, već da je to najcivilizovaniji odgovor na potrebu za povećanjem izgrađene površine zbog visine investicije i isplativosti celog projekta. Gledano sa te strane, kako bi vam se činilo da se 137.500m2 dobiju izgradnjom desetak osmospratnica i zauzimanjem maksimalnog koeficijenta", pita se Rajačić.
"Bilo koja investicija u sektoru nekretnina koja se ne vraća za 12 godina maksimalno, potpuno je neisplativa i niko je nikada i nigde ne bi finansirao”, navodi on i dodaje neke pozitivne aspekte koncepta.
“GUP dozvoljava 220.000 kvadrata - koncept predlaže 137.500 kvadrata; u GUP-u je navedeno 10 odsto zelenila - koncept predlaže = 26 odsto zelenila", navodi Rajačić.
Tokom rekonstrukcije biće poptuno obnovljena samo glavna hotelska zgrada, dok bi se ostali objekti u okviru kompleksa rušili. Nakon rekonstrukcije zgrada neće imati terase, niti havana braon pregrade na istima. Termička efikasnost objekta kao i njegova upotrebljivost su na prvom mestu, dok je na arhitektama zadatak da to uklope u okolinu.
Projekat je u ranoj fazi razvoja. Sa novim konceptom prakticno je ponovo na početku. "Beobild" skreće pažnju da slike projekta ne predstavljaju konačno rešenje, već samo predlog koncepta. Izrada i usvajanje koncepta je preduslov, nakon čega sledi arhitektonski konkurs na kome će biti izabrano najbolje rešenje. Paralelno sa konkursom išla bi izrada PDR-a za ovu lokaciju, a nakon toga i ostale procedure.
Ukoliko se novi koncept usvoji tokom narednog meseca, arhitektonski konkurs bi mogao biti raspisan već za šest meseci. Investitor je zainteresovan i potpuno otvoren za razna arhitektonska i druga kreativna rešenja, i to ne samo dizajn kompleksa već čitavog prostora oko njega.
"Beobild" na kraju ocenjuje da je još uvek teško reći kakve su šanse za realizaciju ovog projekta, pogotovo imajući u vidu stanje domaće i svetske ekonomije.
Finansiranje projekta od preko 270 miliona evra je samo po sebi velika misija u današnje vreme, a njegova realizacija svakako bi bila sjajna vest, zaključuje "Beobild".
