Kapela zvuka ili misteriozna stena usred pustinje?

Kapela zvuka je monolitna koncertna sala na otvorenom sa pogledom na ruševine Velikog zida iz doba dinastije Ming...

Dizajnirana da izgleda kao misteriozna stena koja je nežno pala na svoje mesto, zgrada je u potpunosti izgrađena od betona bogatih mineralima i obuhvata poluotvoreni amfiteatar, binu na otvorenom, platforme za gledanje i zelenu sobu. Iako su svi ovi prostori dizajnirani za neponovljivo muzičko iskustvo, arhitekte su imale želju da se posetioci ovde prvenstveno smire i oslušnu zvuk prirode, za koji veruju da je duboko inspirativan i isceljujući.

Dizajneri koji su radili na ovom projektu bili su vođeni željom da minimiziraju otisak koncertne dvorane u dolini, stvarajući strukturu koja je u dijalogu sa impresivnim prirodnim pejzažom, a istovremeno se oseća kao delo stvoreno od strane čoveka. Rezultirajuća struktura nalik steni se sastoji od unutrašnje i spoljašnje zgrade sa prostorom između koji funkcioniše kao rešetka. Formirana od betona, svaka pruga se odvaja od prethodnog sloja kako bi se stvorio oblik obrnutog konusa.

Vijugave stepenice prolaze kroz zgradu do platforme na krovu koja pruža panoramski pogled na dolinu i Veliki zid. U unutrašnjim prostorima, akcenti od bronze za detalje kao što su rukohvati i vrata se koriste za stvaranje toplog kontrasta u odnosu na beton.

Radeći sa inženjerima akustike, dizajneri su razmotrili mnoge načine na koje će ljudi doživeti zvuk u koncertnoj dvorani i definisali otvore koji deluju kao oblasti za apsorpciju zvuka i obezbeđuju vezu sa spoljašnjim okruženjem. Njihova želja jeste bila da stvore nešto drugačije, ali što je još važnije, nešto smisleno.

Postoji nekakva misterija oko Kapele zvuka koja vas privlači dok se približavate zgradi. Bez grejanja ili klimatizacije, ona troši minimalnu energiju, a njeni otvori takođe omogućavaju prirodnim elementima da uđu unutra. Praznina u centru krova omogućava dnevnoj svetlosti da uđe u strukturu i prirodno osvetljava prostore za izvođenje. Kada pada kiša, voda će takođe pasti kroz prazninu, ali je zato osmišljen i drenažni sistem koji brzo odvodi vodu.

Ova zanimljiva građevina predstavlja pravo remek delo koje pokazuje da je upravo arhitektura ta koja ima moć da poveže ljude – kako međusobno, tako i sa prirodom, ali i sa prošlošću i budućnošću.

photo: Jonathan Leijonhufvud, Runzi Zhu, Nan Ni & Right Angle

Povezane teme