Glokalizacija je, hteli mi da to da priznamo ili ne, najrasprostranjeniji arhitektonski trend.
Nekada rezervisan za marketing i oglašavanje, termin glokalizacija se sada primenjuje da označi rastuću arhitektonsku tendenciju. Glokalizacija je termin koji zapravo nije nov, ali se obično koristi u diskusijama oko kampanja za proizvode po meri koje se pokreću na globalnim tržištima. U takvim slučajevima, iako su proizvod i suština oglašavanja isti, oni se prilagođavaju od slučaja do slučaja kako bi odgovarali kulturnim praksama u različitim delovima sveta.
Neobičan termin skovao je sada već davne 1980. godine sociolog Roland Robertson koji je tvrdio da je ideja nastala u japanskoj poslovnoj praksi. U to vreme je napisao da je glokalizacija značila istovremenost, odnosno zajedničko prisustvo - takozvanu tendenciju univerzalizacije i partikularizacije. Za razliku od globalizacije, glokalizacija priznaje lokalne prakse, običaje i kulture i podstiče njihovo očuvanje.
U poslednje vreme, videli smo povećanu potražnju, a takođe i visoke pohvale, za arhitektonske projekte koji slave i, što je najvažnije, čuvaju lokalno nasleđe. U prošlim vekovima, kolonizacija je igrala značajnu ulogu u globalizaciji arhitektonskih stilova. U mnogim zemljama još uvek svedočimo uticaju britanskog, francuskog i portugalskog kolonijalizma, posebno u zemljama kao što su Indija i Karibi.
U novije vreme, tačnije u poslednje dve decenije, arhitektura je pretrpela dramatične promene koje su potaknule tri glavna modela: globalizaciju, životnu sredinu i tehnologiju. Promene koje su se desile na ovim poljima dovele su do široko rasprostranjenog zanemarivanja vrednosti kulture i nasleđa. Globalno, to je rezultiralo širenjem zapadnog uticaja na skoro sve zemlje što se najbolje vidi na polju arhitekture: domovi, kancelarije pa i državne institucije gotovo da imaju identičnu estetiku na svim kontinentima.
Ova vrsta ispiranja kulture u arhitekturi je konstantna i jako prisutna u svim islamskim zemljama koje su brzo razvili zapadnjaci, kao što su Dubai ili Izrael. Mnoge zgrade u ovim nacijama više ne sadrže karakteristike koje su tradicionalno imale simbolički značaj u arhitekturi regiona. Lukovi, kupole i ukrasi koji su tradicionalno kulturno značajni u muslimanskoj veri su zanemareni zbog ogromnih, zastakljenih modernih struktura sa malo ili nimalo istorijskog ili kulturnog predstavljanja.
