Aluminijum je najzastupljeniji metal na Zemlji. U odnosu na druge elemente, po količini, nalazi se na trećem mestu, odmah iza kiseonika (47%) i silicijuma (28%).
Zbog svoje reaktivnosti, ne postoji kao „samorodni” (slobodan) metal, već je tesno povezan sa drugim elementima pa se većina njegove mase na planeti nalazi se u aluminosilikatima. Ovo ne važi sa Zemljin satelit Mesec. Mesec nema atmosferu a u uzorcima njegovog tla nađena su zrnca čistog aluminijuma.
Aluminijum je srebrnasto sjajan i lagan metal, oko tri puta teži od vode i otprilike isto toliko lakši od gvožđa ili bakra. Elektroprovodljivost mu je vrlo visoka. Po toj osobini nalazi se odmah iza srebra i bakra. Izuzetno je istegljiv i može da se izvuče u žicu dužine preko 1000 m, težine samo 27 gr. Jedini nedostatak mu je mala čvrstoća.
Taj nedostatak je rešen dodavanjem drugih metala, čime su dobijene legure izvanrednih osobina. Mada je vrlo reaktivan, veoma je otporan na koroziju – na vazduhu se odmah prekrije opnom oksida debljine 0,0001 mm, koja ga štiti od dalje oksidacije. Deblje i čvršće opne mogu da se dobiju elektrohemijskim postupkom anodne oksidacije, što se naziva „eloksiranje”. Čist aluminijum reflektuje 90% svetlosti koja padne na njega, i to ne samo vidljivog već i ultraljubičastog i infracrvenog dela spektra.
Aluminijum i njegove legure koriste se u raznim granama industrije. Prehrambena industrija je takođe važan korisnik ovog metala jer je poznato da on ne uništava vitamine u namirnicama. Ogledala najvećih teleskopa prekrivena su tankim slojem aluminjuma, a proizvedena je i specijalna tkanina prekrivena aluminijumom, koja zimi greje a leti hladi, u zavisnosti od toga kako je okrenuta. Penoaluminijum je materijal dobijen specijalnim postupkom - veoma je čvrst i pet puta lakši od vode!
Uz vazduhoplovstvo, tu je proizvodnja automobila i kamiona, vagona i brodova, izrada raketa, satelita i svemirskih stanica… Lagane metalne konstrukcije u građevinarstvu danas se ne mogu zamisliti bez aluminijuma.
Aluminijumski profili su preuzeli primat u izradi fasadih elemenata većih površina, jer su za razliku od čelika, otporni na koroziju. Umetanjem plastičnih profila između spoljašnjeg i unutrašnjeg aluminijumskog, i presecanjem hladnog mosta ostvaren je odgovarajući kvalitet toplotne zaštite, pa je eliminisan i ovaj nedostatak primene metala.
Prozori od metalnih profila se koriste za određene vrste objekata (industrija, veliki otvori i slično) kada nije moguća primena drvenih prozora. Čelični profili su dugo bili u upotrebi pa se i danas koriste za objekte manjeg značaja, a kada su zaštićeni od spoljašnjih uticaja predstavljaju ojačanja i čvrstu podkonstrukciju za materijale manje nosivosti. Problem nedovoljne termičke zaštite i velika ulaganja u zaštitu čelika sve više smanjuju udeo ovih vrsta prozora, a primena prozora od profila izrađenih od nerđajućeg čelika je sve prisutnija.
Završna obrada aluminijumskih profila obezbeđuje željeni izgled elemenata fasadne bravarije i zadržavanje trajnog estetskog kvaliteta samog profila. Nezaštićen aluminijum izložen atmosferskim uticajima gubi sjaj i postepeno tamni. Dva osnovna oblika površinske zaštite aluminijuma su eloksiranje i bojenje.
Oblikovne mogućnosti primene aluminijumskih profila na fasadama objekata su praktično neograničene i u pogledu veličina površina koje se zastakljuju i u pogledu oblika tih površina. Zastakljene kontinualne fasade su posebna oblast koja je u sve većoj ekspanziji.
Prednosti primene prozora od aluminijumskih profila se posebno ogledaju u sledećim karakteristikama:
– odlična mehanička čvrstoća i stabilnost, izražena trajnost, lako održavanje i mali troškovi održavanja, veliki izbor boja, veliki izbor oblika i veličina, usaglašenost sa zahtevima u vezi zaštite okoline, aluminijumski prozori ne gore.
Izvor: prozorivrata.com
