Interesantno i nadahnuto rešenje restauriranog stana od 120m2, rad arhitekata Maje Pavićević i Biljane Turanjanin Pujo…
Malo je prostora u kojima možemo odškrinuti prozor, udobno se smestiti u sofu, osluškivati lupkanje potpetica sa ulice i osetiti se isto kao u bilo kom delu stare Evrope. “Duh” stare gradnje, kao i prostorni elementi, odlično su integrisani u savremen enterijerski sadržaj. Pregradni zidovi su srušeni, a svetlo je uneto preko četiri velika krovna prozora. Dnevna soba, kuhinja i trpezarija čine celinu, odvojenu stubovima od ulazne zone. Naizmeničan ritam pilastra i otvora je propraćen podnom rasvetom u jednom delu i visilicama u drugom, naglašavajuci procepe.
Prostor u potkrovlju je nekada imao potpuno drugačiju strukturu – naravno prilagođenu potrebama vremena sa početka prošlog veka. Glavni zadatak projektantima je bio da unesu svetlo, pročiste prostor i zadrže rustičan izgled stana. Restauracijom je stvorena scenografija za interesantne predmete koji su personalizovali ambijent i koji naglašavaju rafiniranu senzibilnost investitora. Prostor nije opterećen suvišnim stvarima, već svaki detalj svojom originalnošću doprinosi autentičnoj atmosferi. Svaki predmet je dolazio spontano.
Parket izgleda brodskog poda je ciljano biran da odgovara beličastim tonovima ostatka stana, čineći ga još svetlijim. Beljeni austrijski hrast sa naglašenim godovima je fabrički posebno tretiran, dajući rustičnu notu. Montiran je zakivanjem, baš tako da se pri hodu začuje škripa koraka. Da bi se zadržao zatečen izgled, dotrajali prozori su zamenjeni novim, takođe drvenim, sa istom podelom kao što su bili i prethodni, ne narušavajući originalan izgled fasade. Grejna tela su zamenjena starim, livenim, ali su zadržala osnovnu, sirovu, sivu boju.
Nemaju svi tu sreću da iza obloga pronađu zid napravljen od starinskih cigala sa vidnim, drvenim ”bondruk” konstruktivnim sistemom. Nismo hteli da se odreknemo šarma neobrađenih ivica, pa smo ih i dodatno naglasili sa skrivenim Delta Light reflektorima. Granicu između dnevne sobe i kuhinje čini kamin francuskog proizvođača Focus koga ističe vertikalna traka crvene cigle. Prostorom dominiraju originalne drvene grede koje su restaurirane, prefarbane u belo, pa naknadno strugane, naglašavajući patinu koju samo vreme ostavlja za sobom.
Kuhinjski prostor je otvorenog tipa sa direktnim pristupom svetloj i ušuškanoj terasi. Frontovi su urađeni od furnira beljenog hrasta. Radna ploča je sastavljena od keramičkih pločica malih formata doprinoseći da se meka, rustična linija kuhinje uklapa uz ostali prostor. Trpezarija u istom stilu nije klasično koncipirana, već je čini centralni pult sa polubarskim sedenjem.
Spavaći blok čine dve sobe, gostinsko-radna i spavaća sa svojim kupatilima. Glavna spavaća soba je komforna i udobna i iz nje na polunivou prelazimo u sasvim drugačiji prostor - master kupatilo. Locirano u samoj kupoli zgrade, autentična kupola obložena drvetom je kompletno restaurirana i sa ukopanom, centralnom, kružnom, hidromasažnom kadom proizvođača Teuco doprinosi da ceo ambijent odiše posebnim, egzotičnim i pomalo ekstravagantnim šarmom. Ceo stan je čaroban i poetizovan.
U potpunosti smo sigurni da su arhitekte započele proces u kome će kroz vreme celokupan ambijent pretrpeti još puno neočekivanih preobražaja, jer ovakav prostor živi zajedno sa čovekom u njemu.
Autori projekta : Maja Pavićević i Biljana Turanjanin Pujo
Fotografija: Srđan Bosnić
www.pujo.rs
