Ako vlasnici ovog veoma neobičnog doma nisu bili potpuno fizički spremni pre samog useljenja u isti, onda sada to sigurno jesu, jer navigacija između nivoa kroz široke i otvorene plafone zahteva nešto više od malo agilnosti.
Hiroiuki Šinozaki opisuje House T kao stambenu jedinicu koja se udvostručuje kao polica za knjige, sa svim svojim spratovima koji služe kao sukcesija plana za skladištenje i stan, dok centar služi kao atrijum.
Kada su klijenti pristupili renoviranju njihovog urbanog prostora od 70m2, koji se nalazi na neravnom terenu, zahtevali su od arhitekte da im od njihove rezidencije napravi nindža kuću, izjavivši tom prilikom da će život u takvom ambijentu sigurno zahtevati od njih da postanu mnogo spretniji, ali prava je sreća da niko od ukućana još uvek nije propao u slobodnom stilu kroz neku od ovih drsko prosečenih rupa u veoma neobično podeljenom prostoru ovog doma, što samo dokazuje da su domaćini bili u pravu.
Stepenice koje vode od prizemnog nivoa pa sve do drugog sprata predstavljaju ujedno police za knjige i uske površine koje se poklapaju sa svakim otvaranjem koje nudi dovoljno prostora za svetlost i biljke. Dok je nekim prostorima nalik nišama pristup omogućen preko merdevina, nije baš svaki prelaz sa jednog plana na drugi toliko lak za penjanje, pritom zahteva od svojih putnika dobre planinarske veštine i izvanredan balans. Neki od nivoa mezazina su postavljeni tako da se sprat koji se nalazi iznad njih ponaša kao radni sto unutar parametra njegovog prostora.
Arhitekte se odnose prema svakom nivou kao prema plutajućoj fazi, iznad kojih se prirodna svetlost probija u velikim količinama kako bi ulepšala svakodnevni život. Svaki plan prostora na svim pojedinačnim nivoima je vidljiv sa svakog drugog makar i sa jedne strane, što ne pruža baš previše privatnosti, ali sačinjava mnogo interesantniju i živopisniju porodičnu sliku. Svi ovi otvoreni prostori osiguravaju dnevnom svetlu da u izobilju uđe u svaku prostoriju i sobu ove kuće.
N.Đ.
