Jean-Marc Gady je zvezda u usponu u francuskom dizajnu.
Rođen je 1971., a diplomirao na dizajn školi L'Ecole Bleue 1996. Sa sposobnošću da prekrši kodove luksuza i prostornih dimenzija, njegove veštine pokrivaju scenografije, dizajn proizvode, enterijere i brendove kao što su: Louis Vuitton, Apple računari, Baccarat, Guerlain, Moet & Chandon, De Beers, Dior, Chanel, Christofle...
Bio je veoma ljubazan i pronašao je malo vremena da odgovori na naša pitanja...
1. Da li ste oduvek želeli da postanete dizajner?
Nisam sanjao da postanem dizajner kad sam bio mlad - imati profesiju je u tom uzrastu izgledalo kao dosadna ideja za mene, u tom trenutku. Biti umetnik ili reditelj bilo je mnogo inspirativnije! Oduvek sam voleo objekte, njihovu ličnost, da posmatram njihov oblik, ali čak iako sam zaista uživao da pravim skice, nisam počeo da dizajniram do mnogo kasnije, nakon mojih studija oglašavanja (advertising). Studiranje oglašavanja me naučilo kakva je moć slike i kako da odgovorim na zadatak, tako da sam već bio uključen u stvaranje, ali je nedostajao stvarni objekat u 3D, nešto sam mogao da stvorim i držim u svojim rukama. Naravno, ja sam se okrenuo dizajnu i otkrio strast koja još uvek vlada mojim poslom danas.
2. Recite nam nešto više o vašem obrazovanju, i šta vas je učinilo tako svestranim?
Studirao sam dizajn i uredjenje enterijera na L'Ecole Bleue u Parizu, a onda sam počeo da projektujem uglavnom nameštaj, posuđe i osvetljenje tokom pet godina, nakon čega sam pristupio kompaniji Louis Vuitton, kao umetnički direktor za dekoraciju izloga i događaja širom sveta. Osnovao sam svoju firmu pre šest godina, i mislim da sva ta različita iskustva doprinose da budem svestran.
3. Šta mislite da su najvažnije veštine koje dizajner treba da ima/razvije?
Moraju biti u stanju da žive u svom vremenu, ali i da znaju svoje korene u cilju stvaranja vizije naše budućnosti. Mora sve da ih zanima, ljudima više ne trebaju funkcionalni objekti, sve je stvoreno više ili manje, ljudima treba san, poezija, dobar dizajner razgovara sa ljudima i njegov rad nesvesno treba da odgovori njihovim potrebama. Dizajn je način da komuniciramo sa ljudima bez potrebe da razgovaramo sa njima direktno.
4. Vaš omiljeni projekat?
Proizvod na koji sam najviše ponosan je francuska Cancan lampa.
5. Gde pronalazite inspiraciju, gde punite sebe energijom?
Inspiracija je svuda, ne postoje pravila; filmovi, svakodnevni život, izložbe, muzika, neko na ulici ... posmatranje, prikupljanje znakova svuda (čak i zanemarljivih) je deo posla. Kreativni ljudi nisu geniji, oni samo imaju refleks da imaju selektivan um u odnosu na ono što ih okružuje. Kreativnost je ponekad mešanje stvari koje ne bi trebalo da se mešaju, neka vrsta neočekivanog prelaza, i mislim da sve može biti početak jedne ideje, koncepta.
6. Da li postoje poznati dizajneri ili dizajn pokreti koji su inspirisali ili uticali na vaš rad?
Svaki period je bogat inspiracijom, ali početak industrijalizacije krajem 19. veka je zanimljiv sa tačke dizajna, period kada je ruka polako bila zamenjena mašinama.
Dizajneri koji su u stanju da stvore jake univerzume i inspirišu druge decenijama, Charles and Ray Eames, Philippe Starck i Patricia Urquiola su dobri primeri u različitim periodima.
7. Vi ste uvek u pokretu, koja je vaša omiljena destinacija?
Na jugu Italije, Sicilija, Napoli, Amalfi, Ravello, Positano.
8. Kako vidite budućnost dizajna?
Uloga dizajnera će se promeniti sa stalnim promenama u svetu i napretkom, on će morati da ide dalje, da unapredi srž svog rada, pokušavajući da stvori harmoniju između industrije i kreativnosti. Pošto se svet stalno kreće, vizija dizajnera je važna, jer uzima stvari iz okruženja u pravom trenutku. Ne zato što je medijum, već zato što je precizan posmatrač. Danas, dizajner mora da uzme u obzir mnoge druge činjenice, drugačije nego što smo navikli: održivost, poštenje, ekološki uticaj proizvodnje...
