Koliko god ovaj naslov čudno zvučao, zaista je reč o jednom krajnje interesantnom poduhvatu koji je za cilj imao stvaranje apartmana koji će u isto vreme delovati uredno i pitomo, a ipak zadržati svoju unikatnost i divljinu.
Moderan stan od 112 kvadratnih metara smešten u istorijskom centru ekvadorskog grada Kitoa preuređen je po želji vlasnika koji je imao prilično jasnu viziju u svojoj glavi. Najvažnija stavka bilo je stvaranje manje definisanih prostora, zatim stvaranje centralne uloge društvenog područja i jako prisustvo prirode unutar stana.
Druga stvar o kojoj se posebno moralo voditi računa jeste sadejstvo sa postojećim elementima i eksperimentisanje sa njima. Tu se pre svega misli na svetlost, materijale koji su poslužili za konstrukciju čitavog prostora ali i na lokaciju, s obzirom da je reč o veoma specifičnom istorijskom urbanom pejzažu koji se sastoji od predivnog pogleda na ikonično mesto u gradu.
Najpre se krenulo sa rušenjem unutrašnjih zidova kako bi se obezbedio pojačan ulaz vazduha i svetlosti, a to je ujedno omogućilo i uvođenje vrta u celu priču. Zidovi su zamenjeni prozorima sa pristupom dvorištu što je značajno doprinelo rekonfiguraciji prostora – na ovaj način su vlasnici dobili mesto koje se slobodno može nazvati zelenim prostorom velikodušnim kada je priroda i svetlost u pitanju.
Stubovi betonske konstrukcije su bez zidova dobili snažan uticaj i postali neka vrsta osnove za izvršenje zadatka redizajna. Pored toga, ova konfiguracija elemenata pokrenula je poetsku dimenziju prostora pa se tako stekao utisak da se više ne radi o tek nekom pripitomljenom objektu već da se iza poznatog okruženja zapravo krije mnogo dublji, divlji svet, odnosno šuma.
Stvoreni su novi elementi iste veličine i započeta je razigrana i eksperimentalna vežba sve dok nije stvoren niz veza za rešavanje potreba za nastanjivošću. Primera radi, preklapanjem trupaca stvoreni su novi nivoi poda i napravljena je zasebna unutrašnja topografija. Zanimljivo je i da su svi ovi novi elementi dizajnirani sa tri lica i unutrašnjom prazninom što je samo doprinelo da dobiju karakteristike komada (multifunkcionalnog) nameštaja – naime, tu se sasvim opušteno mogu smestiti knjige, cipele ili čak komad hleba. Metal je bio najpogodniji materijal jer je omogućio svestranu upotrebu u razvoju svih elemenata projekta.
Ovaj dom je neka vrsta zasebnog sveta koji se neprestano otkriva. Teksture, nivoi i elementi koji lebde i prelaze prostorom pozivaju nas da ponovo izmislimo neke nove oblike upotrebe i prisvajanja prostora.
Izvor: archdaily
