Osamdesete su nam ostavile upečatljivo nasleđe u uređenju enterijera, od smelih boja i sjajnih površina do neobičnih dezena. Ipak, postoji jedan trend za koji se nadamo da će zauvek ostati u prošlosti.
Ako ste odrastali tokom osamdesetih ili ste gledali seriju Stranger Things, verovatno vam je poznata estetika koja je obeležila ovu deceniju. Intenzivne boje, upadljivi dezeni, sjajne površine i dekorativni detalji koji su se trudili da privuku pažnju činili su domove prilično drugačijim od današnjih minimalističkih enterijera.
Neki od tih trendova poslednjih godina ponovo pronalaze svoje mesto u uređenju doma. Ipak, postoje i oni za koje je možda bolje da ostanu lepa uspomena na jedno sasvim drugačije vreme.
Jedan od njih je zid-zid, odnosno podovi potpuno prekriveni itisonom. Tokom osamdesetih smatrali su se simbolom luksuza, topline i udobnosti. Danas, međutim, mnogima predstavljaju prilično nepraktično rešenje koje je teško održavati i još teže uklopiti u savremeni način života.
Itison od zida do zida: trend koji ne mora da se vrati
Nekada je itison bio gotovo obavezan deo uređenja doma. Prekrivao je čitave podove, stvarao utisak topline i činio prostorije mekšim i prijatnijim. Međutim, svakodnevna upotreba pokazuje i njegovu manje privlačnu stranu.
Prašina, fleke, mirisi i nečistoće lako se zadržavaju u vlaknima, a temeljno čišćenje nije uvek jednostavno. Za razliku od običnog tepiha, koji možete podići, pomeriti ili odneti na pranje, itison je trajno postavljen i zahteva mnogo više truda kada je održavanje u pitanju.
To, naravno, ne znači da treba da se odreknete mekoće i topline podova. Tepisi su mnogo praktičnije i fleksibilnije rešenje. Mogu da definišu pojedine zone u prostoriji, unesu boju i teksturu i lako se zamene kada poželite malu promenu. Veliki tepih u dnevnoj sobi ili mekani model pored kreveta sasvim su dovoljni da enterijer učine toplijim, bez prekrivanja svakog centimetra poda.
Još tri trenda iz osamdesetih koja ne moraju ponovo da zažive
Itison nije jedini dekorativni izbor iz ove decenije koji danas može da deluje pomalo zastarelo. Osamdesete su imale nekoliko prilično upečatljivih rešenja koja su nekada predstavljala vrhunac modernog uređenja, ali u savremenom domu zahtevaju mnogo više mere. Ipak, to ne znači da ih treba potpuno odbaciti. Dovoljno je da iz njih uzmemo ono najbolje, bez vraćanja čitavog enterijera u prošlost.
1. Ogromne površine prekrivene ogledalima
Ogledala su jedan od najkorisnijih dekorativnih elemenata. Mogu da vizuelno povećaju malu prostoriju, reflektuju prirodnu svetlost i stvore utisak veće dubine. Međutim, tokom osamdesetih njihova upotreba često je odlazila korak predaleko.
Čitavi zidovi bili su obloženi ogledalima, dok su i plakari često imali ogromne reflektujuće površine. Rezultat je ponekad više podsećao na plesnu salu nego na prijatan porodični dom.
Danas je mnogo bolje koristiti ogledala promišljeno. Jedan veliki model u dnevnoj sobi ili zanimljivo ogledalo u predsoblju mogu da budu sasvim dovoljni da prostoru daju dodatnu dimenziju. Ako volite sjajne detalje, možete ih dopuniti hromiranim lampama ili diskretnim metalnim dekoracijama.
2. Stakleni blokovi na svakom koraku
Stakleni blokovi, poznati i kao staklena opeka, bili su veoma popularni tokom osamdesetih. Omogućavali su prolazak prirodne svetlosti, a istovremeno pružali određeni stepen privatnosti. Zanimljivo je da se poslednjih godina ponovo pojavljuju u savremenim enterijerima, i to sasvim opravdano.
Kada se koriste promišljeno, mogu da budu efektan arhitektonski detalj, naročito kao pregrada između dve prostorije ili zanimljiv element u kupatilu.
Problem nastaje kada ih ima previše. Čitavi zidovi, kupatila i pregrade od staklenih blokova lako mogu da učine da enterijer izgleda kao da je ostao zaglavljen u osamdesetim. Zato je najbolje zadržati njihovu zanimljivu teksturu i igru svetlosti, ali ih koristiti u manjim dozama.
3. Nameštaj i dekoracija koji se savršeno slažu
Sećate li se dnevnih soba u kojima su sofa, fotelje, zavese, klub-stočići i dekoracija izgledali kao da su kupljeni u jednom kompletu? Tokom osamdesetih upravo se takva usklađenost smatrala znakom dobrog ukusa. Sve je moralo da pripada istoj kolekciji, prati istu paletu boja i izgleda kao deo pažljivo zaokružene celine.
Danas je pristup uređenju mnogo opušteniji i ličniji. Ne moraju svi komadi nameštaja da budu iz iste kolekcije niti da prate identičan stil kako bi prostor izgledao skladno. Naprotiv, kombinovanje različitih tekstura, materijala i perioda često je ono što enterijeru daje karakter.
Pokušajte, na primer, da spojite savremenu sofu sa vintage drvenim stočićem, dodate fotelju u drugačijoj boji ili izaberete dekoraciju koja ne pripada istoj kolekciji. Važno je da elementi međusobno funkcionišu, a ne da izgledaju kao da su izašli iz istog kataloga.
Šta ipak vredi sačuvati iz osamdesetih?
Osamdesete su imale veoma prepoznatljivu dekorativnu estetiku. Bile su to godine smelih boja, zanimljivih kombinacija i spremnosti na eksperimentisanje. Zato nema razloga da potpuno odbacimo njihov uticaj. Posebna lampa, fotelja u intenzivnoj boji ili upečatljiv dekorativni predmet mogu da budu sjajan dodatak savremenom enterijeru.
Ono što ipak vredi izbegavati jeste preterivanje. Dom ne mora da bude prekriven itisonom, ispunjen ogledalima ili opremljen nameštajem iz iste kolekcije da bi izgledao skladno i luksuzno. Ponekad su upravo jednostavnost, lični detalji i praktičnost ono što prostor čini najlepšim.
A ako postoji jedan trend iz osamdesetih koji zaista ne moramo ponovo da uvedemo u svoje domove, onda je to definitivno itison od zida do zida.
