Ako ste se pitali zašto Beograd nema nebodere, možda ćete pronaći objašnjenje u tekstu koji sledi...
Da su se samo investitori pitali Beograd bi danas imao „Delta tower” od 144 metra u Ulici Milentija Popovića, kulu bliznakinju „Ušće” visoku 104 metra u Bulevaru Mihajla Pupina, Libeskindov neboder od 250 metara na dnu Francuske ulice, zdanje od 147 metara u Bulevaru Nikole Tesle i dva oblakodera od po 40 spratova na Autokomandi.
Njihove planove omeli su finansijska kriza, nerešeni vlasnički odnosi na zemljištu i urbanistički propisi koji su ograničili spratnost objekata. Četiri decenije već prestonica čeka da ugosti novi neboder viši od 20 spratova, a sve su prilike da se to neće desiti još nekoliko godina, koliko je potrebno da se usvoje planovi detaljne regulacije i završi izgradnja.
Visoka zdanja najpre bi mogla da izrastu u Ulici Kneza Miloša – na lokaciji bivšeg Saveznog MUP-a, i na uglu Omladinskih brigada i Milutina Milankovića. U toku je izrada planskog dokumenta i za hotel „Jugoslavija”, ali kako kaže Nebojša Stefanović, direktor Urbanističkog zavoda Beograda, još se ne zna kolika spratnost će biti dozvoljena na toj lokaciji.
Stari projekat od kojeg se odustalo između ostalog i zbog studije visokih objekata predviđao da se uz hotel dogradi kula od 33 sprata, odnosno 147 metara.
Prema njegovom mišljenju Stefanovića u Beogradu nije bilo visokih građevina zato što sudecenijama nedostajali urbanistički propisi i „nije se znalo gde mogu da se zidaju, ali studija je uvela red u toj oblasti što je dobro rešenje za grad”.
Sa njim se ne slaže Đorđe Bobić, arhitekta. On smatra da je studija visokih objekata besmislenaposebno kada ograničava spratnost na Novom Beogradu.
– Taj deo grada ima široke ulice i bulevare i ako investitori mogu da obezbede dovoljno parking mesta, ispune sve protivpožarne uslove zašto im zabraniti da zidaju objekte više od 100 metara. Svojevremeno je bio konkurs u blizini „Arene” za objekte oko 150 metara, ali je investicija propala. U svetu se grade visoke zgrade, jer je zemljište skupo i mnoge metropole nemaju slobodnih parcela na kojima bi mogle da se šire – ističe Bobić.
Beograd nema taj problem, ali pitanje je da li ima ozbiljnih investitora kojima bi se sada isplatilo da grade visoke kuće s obzirom na finansijsku krizu i činjenicu da je u glavnom gradu praznog poslovnog prostora na pretek.
Prema Studiji visokih objekata, stambene zgrade više od osam i poslovni objekti koji prelaze 12 spratova neće moći da se zidaju u Knez Mihailovoj ulici, u starom jezgru Zemuna, na Bežaniji, u zonama vodoizvorišta kao ni na mestima gde bi mogle da zaklone pogled na Hram Svetog Save, spomenik „Pobednik”, Zvezdarsku šumu, Varoš u šancu.
Osim prostora sa kojih pogled puca na simbole grada, poput Beogradske tvrđave, Avalskog tornja i savska i dunavska obala su sačuvane od izgradnje solitera. Izuzetak su lokacije na kojima se planira urbana obnova – novobeogradska strana Savskog amfiteatra, područje Dunavskog priobalja oko Pančevačkog mosta, kada to ne ugrožava vizure sa Gardoša.
Graditelji čiji apetiti dosežu do 150 metara, na koliko je ograničena visina objekata, moraće, pre nego što počnu da zidaju, da dokažu da će građevinski divovi moći da budu održavani, da će biti ekološki i energetski održivi i da za takve projekte izrade plan detaljne regulacije ili urbanistički projekat.
Lokacije na kojima će biti podignute kule moraće da zadovolje kriterijume, kao što su: obezbeđena protočnost saobraćaja, dovoljno parking mesta, da budu izvan ambijentalnih i istorijskih celina, da ne naruše najvrednije gradske vizure...
Zone gde mogu da se grade objekti:
do 50 metara
• Desna obala Dunava između Luke Beograd i Ade Huje
• Središnji deo ulice Milentija Popovića
do 100 metara
• Bulevar Milutina Milankovića
• Bulevar Arsenija Čarnojevića
• Uz autoput ka Bubanj potoku
do 150 metara
• Buvljak, buduća autobuska stanica i železnička stanica Novi Beograd
Izvor: BizLife
