Kada se pogleda iz ptičije perspektive, čini se je ova građevina ništa drugo do ostatak starog mosta.
Malo ko bi pomislio da to nije ruševina, niti deo neke stare zaboravljene tvrđave, već savremen dom. Svima onima koji žive u velikom gradu okruženi betonom, nezamislivo je poimanje doma okruženog drvećem sa svih strana. Drveće izvire iz svakog prikrajka između neobično oblikovanih volumena. Uporedo sa tim, prigušene nijasne crvene i braon opeke, oponašaju boje stena u okolini.
Međutim "House of the Big Arch" nije drevna ni na koji način. Ona predstavlja novu rezidenciju koja se stapa sa svojim okruženjem, unoseći osećaj misterije i drame u celu priču. Arhitektonska firma Frankie Pappas radila je na projektu gradnje doma koji će povezati liticu sa šumom koja se nalazi u prirodnom rezervatu planina Waterberg u Južnoj Africi. Na ovaj način, zahvaljujući jedinstvenom konceptu gradnje, bukvalno i metaforički, nastao je most koji nudi utočište ne samo ljudima, već i lokalnim biljkama i životinjama.
Cilj je bio da se gradnjom ove kuće minimalno poremeti prirodni balans. U te svrhe korišćena je cigla kao građevinski materijal koji ima težinu i čvrstoću, neohodnu za dugotrajnost kuće, a zahvaljujći njenoj upotrebi, ova kuća ostavlja utisak kao da je već vekovima ukorenjena na istom mestu, i kao da će na njemu zauvek i da ostane.
Pri gradnji ove kuće nije uklonjeno ni jedno drvo, što govori o tome koliko vlasnici ozbiljno shvataju prirodu i njene resurse. Da je građen na praznoj livadi, ovaj dom bi izgledao vrlo čudno i neskladno, dok se na ovakvoj lokaciji sasvim uklopio u okolinu. Kroz čitav enterijer proteže se takođe upotreba cigle rame uz rame sa drvetom, kako pri gradnji, tako i u vidu dekora.
Ž.J.
Izvor: Dornob
