Remek delo arhitekture ili remek delo prirode - pitanje je sad!

Dobro osmotrite ovu nesvakidašnju zgradu koja nam govori da je linija između remek-dela arhitekture i remek-dela prirode nekada prilično tanka...

I zaista, ova kuća je toliko promenljiva da istovremeno odražava i sopstveni karakter ali i karakter svog okruženja. Izgrađena s ciljem da spoji domaćina sa okolinom, kuća je prigrlila dizajn koji u osnovi spaja dva sasvim kontrastna elementa i koji na neki način predstavlja konstantnu igru svetlosti i tame. Na ovaj način svi njeni životni prostori se definišu (ili bolje reći – redefinišu) kako bi stvorili jedinstveno životno okruženje za svoje stanare.

photo: Ketsiree Wongwan & W-Workspace

Spoj između enterijera i eksterijera u ovom slučaju nije samo puko spajanje, već i ukrštanje i integracija prethodno odvojenih elemenata. S pravom se, dakle, može reći kako je ovaj dom zapravo delo arhitekture koje stalno pokušava da otkrije sličnosti između svojih elemenata i okruženja – ovde se arhitektura zaista ponaša kao da je neodvojivi deo sveta prirode.

S jedne strane kuća u potpunosti oslikava ono što su njeni graditelji imali na umu dok su je stvarali, a s druge - zgrada se takođe ponaša kao da je deo sveta koji nikada nije ni projektovan. Njena prozaična unutrašnja funkcionalnost koja odiše nekakvim čudnim tradicionalnim minimalizmom kao da je potpuno odvojena od strogo definisane i krute spoljašnjosti.

photo: Ketsiree Wongwan & W-Workspace

Čini se da je ova kuća u potpunosti iskoristila sve prednosti svoje prostrane unutrašnjosti ali i još grandioznije spoljašnjosti. Ona ne samo da je uzela sve svoje elemente kako bi kreirala čvrstu vezu između navedenih oblasti, već je i nastavila da se ponaša kao da ju je zajedničkim radom stvorio sam arhitekta ali i majka Priroda.

Izvor: archdaily

photo: Ketsiree Wongwan & W-Workspace

Povezane teme