Dobro osmotrite ovu nesvakidašnju zgradu koja nam govori da je linija između remek-dela arhitekture i remek-dela prirode nekada prilično tanka...
I zaista, ova kuća je toliko promenljiva da istovremeno odražava i sopstveni karakter ali i karakter svog okruženja. Izgrađena s ciljem da spoji domaćina sa okolinom, kuća je prigrlila dizajn koji u osnovi spaja dva sasvim kontrastna elementa i koji na neki način predstavlja konstantnu igru svetlosti i tame. Na ovaj način svi njeni životni prostori se definišu (ili bolje reći – redefinišu) kako bi stvorili jedinstveno životno okruženje za svoje stanare.
photo: Ketsiree Wongwan & W-Workspace
Spoj između enterijera i eksterijera u ovom slučaju nije samo puko spajanje, već i ukrštanje i integracija prethodno odvojenih elemenata. S pravom se, dakle, može reći kako je ovaj dom zapravo delo arhitekture koje stalno pokušava da otkrije sličnosti između svojih elemenata i okruženja – ovde se arhitektura zaista ponaša kao da je neodvojivi deo sveta prirode.
